Pamtim 8. mart kao važan dan, svečan, poseban dan.

U tajnosti, zbog predstojećeg iznenađenja, trudili smo se da crtež namenjen našoj mami bude najlepši, pisali pesme, kupovali cveće, pravili ogrlice, broševe…

Znate, uvek sam verovao u to da je poklon namenjen mojoj mami bio najlepši …i bio je.

Dugo je u našoj, tada velikoj, pa sve manjoj i manjoj, zemlji Dan žena (u nastavku teksta slovo ž će biti, ne slučajno, veliko) bio posebno najavljivan, sve žene su tog dana imale lepe frizure, bile su svečano obučene spremne za poljubce, neizostavne karanfile, organizovana putovanja, šoping i ostalu očekivanu pažnju.

Bilo je to jedno lepše, bezbrižnije vreme u kojem se imalo i vremena i para.

Praznik Dan Žena je najviše devalvirao u našoj zemlji.

Danas…nemam ništa protiv poklona, nisam gadljiv na iste, ali ne želim da Dan Žena bude samo jedan dan u godini!!!

Nije pošteno prem Ženama.

U našoj zemlji mnoge žene nemaju pasoš, umesto u šoping štede novac za plaćanje računa, školovanje dece, bore se za egzistenciju, otplaćuju kredite, rade na crno, odupiru se nasilju, nesebično daruju ljubavlju svoje najmilije pri tom, ne retko, zapostavljajući sebe…
Žene treba voleti i poštovati svih 365 dana u godini, zbog njihove nesebične ljubavi, nežnosti, posvećenosti.
Sve više se govori o licemernosti Dana Žena. Taj praznik sve više gubi svoju ideološku osnovu. Ostaje samo sećanje na dane kada se iskazivala istinska ljubav i pažnja prema ženama. Ne sme se zaboraviti da je potrebno slaviti odlučnost i hrabrost žena koje su rekle NE. Oko 35% žena širom sveta su žrtve fizičkog ili seksualnog nasilja, 700 miliona žena je udato pre svoje 18. godine. Svaka druga žena u Srbiji je tokom života bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja. Svake godine 1000 žena u Srbiji napusti svoj dom zbog porodično-partnerskog nasilja-samo 1% nasilnika bude osuđeno na zatvorsku kaznu dužu od godinu dana…

Navedeno se ne sme zaboraviti, ne sme se ćutati, ne smeju se pokrivati poražavajući podaci kupovinom cveća, bombonjera, prafema, ne možemo slepo posmatrati i prikrivati činjenice pisanjem stihova, emitovanjem prazničnih pesama…
Ne smemo jer se radi o nama, našim majkama, sestrama, bakama, koleginicama…

Stiče se utisak da se 8.mart pretvorio u dan kada se muškarci trude da budu fini prema svojim damama, da ih obraduju makar i skromnim poklonima i pažnjom.

Volim sećanje na pripreme proslave 8. marta, ali ga ne slave mnoge žene.

Da živimo u nekoj uređenijoj zemlji, slavilo bi se pa i Dan Žena, jer tamo negde daleko žena je poštovana cele godine jer je to naloženo ne samo zakonom već i svešću o ulozi i značaju žena u društvu.

Ukoliko bi samo jedan dan u godini bio Dan Žena, isti bi predstavljao poniženje za ženu jer ona zaslužuje da joj svaki dan bude miran, dostojanstven i vredan poštovanja.

Dakle, ženama su potrebna PRAVA I SLOBODA!!! Potrebna im je politička, socijalna i ekonomska ravnopravnost jer se u to ime i sa tim pečatom i proslavlja 8. mart kao Međunarodni Dan Žena.

Ustanimo, pokažimo da smo protiv primitivnog formalizma i nipodaštavanja borbe žena za njihova prava, ali u tom buntu ne zaboravimo da sačuvamo u sebi ženu jer je to naša privilegija.

Istorijat:

1908.godine na ulici je bilo 15.000 žena, odlučnih, samosvesnih, hrabrih. Svojim izlaskom na ulicu borile su se za kraće radno vreme, za bolju zaradu i za svoje pravo glasa ničim ograničeno.

U Kopenhagenu je 1910. godine je Socijalistička internacionala održala Prvu međunarnodnu žensku konferenciju na čelu sa Klarom Cetkin koja je predložila da se 8. mart proglasi Međunarodnim danom žena. I tako je krenulo…Nemačka, Švajcarska, Austrija, Danska…

Dan Žena se obeležava kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici „Triangle Shirtwaist“ koji se dogodio u NJujorku 1911.godine. Tog dana je poginulo preko 140 žena.

U Srbiji je 1914.godine obeležena prva proslava Dana žena.

1975 .godine Ujedinjene nacije su počele zvanično da obeležavaju 8. mart.

---