|
Da li je osmi mart samo datum, jedan dan, ili je način života? Mojoj baki 8. mart je bio svaki dan. Još od onda kada se deda vratio iz vojske koju je služio u Sloveniji i kada ju je zamolio da prva u selu skine maramu, skrati kosu, ako želi, i napravi frizuru poput modernih žena koje je on tokom vojnog roka sretao. I svaki njen kasniji dan, svako putovanje, bez njega, jer nije želeo da putuje, svaka prodaja mlečnih proizvoda od koje je džeparac išao samo na ono što ona želi bili su jedan od pokazatelja njegovog odnosa prema njoj, ženi koja mu je u životu sijala baš onako kako joj je i ime - kao Danica. Ona sa njim i još tri sina, žena okružena muškarcima, živela je svoju, žensku priču - voljena, podržana, zadovoljna. I kao takva, bila je omiljena u svakom društvu, svako ju je hteo u svojoj blizini. Da li je osmi mart samo datum, jedan dan, ili je način života? Svake godine 8. marta srećemo žene koje nose bar jedan cvet ili pune ruke poklona. Takva iznenađenja ih dočekuju na poslu, kod kuće, gde god se tog dana nađu, i sve to čini lepu sliku za prolaznike. Ipak, nekima se svođenje ne baš tako davne borbe za prava žena na jedan cvet, bombonjeru ili parfem čini kao minimizacija svega onoga što su žene prošle u teškim demonstracijama širom sveta. Sva snaga i muka onih koje su u industriji odeće i tekstila 8. marta 1857. godine u Njujorku digle glas zbog loših radnih uslova i niskih plata, kao da su zaboravljene. Marširanje 15.000 žena kroz Njujork 1908. za kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa današnjim ženama kao da je utabalo stazu udobnosti koja ima kratko sećanje. Talas borbe koji se u obliku Međunarodnog dana žena 1911. godine proširio na Austriju, Nemačku, Dansku i Švajcarsku danas je prerastao u dan koji neke žene praznuju, neka pak bojkotuju jer pažnja koju dobijaju ne žele da bude ograničena samo na taj dan. Potenciranje jednog dana koji bi trebalo da veliča ženu jednom delu žena je uvredljivo, dok neke pak simboliku u pažnji poput čestitke napravljene dečjom rukom, a svako ju je od nas pravio, ne žele da propuste. Pravo glasa, pravo obavljanja javnih funkcija, borba protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja, borba za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca... mnogo je pitanja rešeno, ali mnogo je i onih koji feminizam drže budnim. Pitanja o planiranoj porodici i trudnoći prilikom poslovnog intervjua, nepoštovanje zakona koji propisuje posebnu zaštitu za zaposlenu ženu za vreme trudnoće i porođaja, femicid kao kobni ishod pokušaja držanja žena u potlačenom položaju koji je u poslednjoj deceniji društvo u Srbiji lišio 340 žena... – sve to ukazuje da važna pitanja nisu nestala sa jednom epohom. Naprotiv, svako novo vreme donosi nove zadatke za celo društvo. I valja ih rešavati. Koliko god vremenom pitanje prava žena bilo kompleksnije, ženi je, kao i svakom ljudskom biću, važno da se poštuju: njena sloboda, njena ličnost, njena pamet, volja, njen rad, njeno sve. Sa ružom ili bez nje, važno je jedino da žena od sopstvenog zadovoljstva sija. Kao Danica. Kao moja baka Danica iz Dolova.❤❤❤ 🐉 
|
