| Internacionala na 47 jezika |
Originalne reči (na francuskom) napisao je 1870. godine Eugène Pottier (1816–1887, kasnije član Pariske Komune). Pierre Degeyter (1848–1932) napisao je muziku za pesmu 1888. (Originalno je trebala biti pevana na muziku Marseljeze.) Internacionala je postala himna međunarodnog revolucionarnog socializma i prevedena je na mnoge jezike. U mnogim europskim zemljama pesma je početkom 20. stoleća bila zabranjivana zbog stihova koji potiču na rušenje vlasti. Tradicionalno se peva sa stisnutom desnom šakom podignutom uz slepoočnicu. Ruska verzija Internacionale služila je kao himna Sovjetskog Saveza od 1917. do 1944. kad je zamenjena Himnom Sovjetskog Saveza i postala je partijska himna KPSS. Prva rusku verziju preveo je Arkadij Jakovljevič Kots 1902. godine i sastojala se od 3 kitice i refrena. Kasnije je proširena i ponovo prepevana. Internacionalu pevaju ne samo komunisti nego (u mnogim zemljama, koriste bez teksta pesme) i socijalisti ili socijaldemokrati. Pevana je i za vreme studentskih i radničkih protesta 1989. godine na trgu Tiananmen. Narodna Republika Kina je 6. jula 2003. zabranila izvođenje Internacionale na sastancima partije na svim nivoima. Muzika Internacionale je u Francuskoj zaštićena patentom, iako se ta činjenica na široko ignorise od strane organizatora levičarskih sastanaka. Ustajte svi na zemlji kleti, Svi sužnji koje mori glad! Nepravdi razum sad se sveti, Tutnji već i selo i grad. Nek tiranstvo sruši naša snaga, Bezbrojno roblje sad ustaj! Nek svijetu starom nema traga, Svoj bijedi sutra bit će kraj! To će biti posljednji i Odlučni teški boj, Internacionala Nek bude ljudski rod! Od silnih nama nema dara Krvnici su nam car i bog! Tko trudom sve na svijetu stvara Sam nek zgazi vraga svog. Da nas zlotvor taj više ne davi, I misao da ne guši mrak, Raspirimo oganj u čas pravi, I nas nek kuje čekić jak. To će biti posljednji i Odlučni teški boj, Internacionala Nek bude ljudski rod! 
|