„Egzit“ kamp, u Univerzitetskom naselju u Novom Sadu, otvoren je juče i već je u osam ujutru pristiglo pedesetak gostiju, mahom iz Velike Britanije, a tokom dana se taj broj povećao na nekoliko stotina. Oni su samo mali deo od desetak hiljada kampera koliko organizatori očekuju da će doći do početka festivala. Prvi put od ove godine kamp se otvara tri dana ranije, a gostima će na raspolaganju biti do 16. jula.

Prvi gosti juče su mogli i da biraju mesta za svoje šatore, a kako sami kažu, jedva čekaju da krenu u istraživanje Novog Sada, naročito mesta za izlaske. - Imamo tri dana za zagrevanje - dobacuju iz omanjeg, veselog društva tek pristiglog iz Londona, dok menjaju svoje vaučere za narukvice koje će im biti ulaznica za kamp u narednih 10 dana. - Čuli smo da je provod u kampu odličan i tu smo da proverimo - dodaje na brzinu Beki dok kreće ka mestu gde će postaviti svoj šator.

Besplatan internet

Kamperima će na raspolaganju biti 70 tuševa sa toplom vodom, 150 pokretnih toaleta, 150 umivaonika. Pored toga, na raspolaganju je „EXIT Be Positive“, internet kafe, gde je obezbeđen besplatan pristup internetu tokom 24 sata na 20 kompjutera i to u petnaestominutnim smenama sve vreme rada kampa. Juče su postavljeni predajnici, tako da će kamp biti pokriven i bežičnim internetom. Obezbeđen je i servis čuvanja ličnih stvari, te punjenja telefona. Kao i ranijih godina, svim gostima preporučuje se da vrednije predmete ostavljaju na čuvanje.

I ove godine u okviru kampa biće otvoren „Food land“, a organizovana je i prodaja osnovne opreme za kampovanje.

- U prvih pet sati stiglo je oko 200 gostiju, mahom Britanaca. Preko interneta je unapred rezervisanih oko 7.000 mesta, ali je ostalo još oko 2.500 mesto u kampu za plaćanje na licu mesta. U „Egzit“ kampu komotno može da se smesti 9.500 ljudi, ali se po potrebi taj broj povećava - objašnjava za „Blic“ Svetozar Milićević, PR kampa.

Bine spremne

Prema njegovim rečima, na ideju da se kamp ranije otvori došli su, između ostalog, i zbog gužvi koje su se ranijih godina stvarale ispred kampa pred početak. Pripreme su već krenule i na Petrovaradinskoj tvrđavi. Zaštitne ograde su već postavljene na bedemima, kao i kapije kroz koje će ulaziti gosti. Sklopljeni su već i šankovi, a uveliko se radi na postavljanju stejdževa. Pored toga, potencijalno nebezbedna mesta su ograđena, sanirani su drveni mostići, a u tunelu koji vodi od platoa na vrhu tvrđave do glavne bine postavljena je zaštitna skela ispod svoda.

Pojačan prevoz

Za posetioce festivala Gradsko saobraćajno preduzeće organizovaće pojačan prevoz na svim linijama koje saobraćaju do kampa, odnosno Petrovaradinske tvrđave. Pored redovnih linija 3, 9, 61, 62, 64 i 70 , koje saobraćaju do tvrđave i linija 1, 4, 8 i 11 koje voze do kampa, GSŠ uvodi vanredne polaske sa terminala na Železničkoj stanici do Varadinskog mosta i dalje do „Egzit kampa“. Gostima festivala biće omogućeno da na svim prodajnim mestima GSP-a, kao i na punktovima „Egzita“ i u kampu kupe posebne nedeljne karte po ceni od 372 dinara, a koje će važiti za sve linije uz pasoš ili ličnu kartu.

Plaćanje tokenima

I ove godine piće na Tvrđavi će se plaćati tokenima, metalnim novčićima koji zamenjuju dinare. Tokom festivala na Tvrđavi će raditi 74 šaltera za prodaju tokena, a u kampu će biti 10 šaltera. Postoji pet vrsta tokena:

„Rec“ - vredi 80 dinara i za njega možete kupiti dobiti negaziranu ili gaziranu vodu
„Eject“ - vredi 100 dinara (sok ili vino)
„Play“ - vredi 140 dinara (pivo)
„Pause“ - vredi 180 dinara (energetski napitak)
„Star - zvezda (Six Pack)“ - 700 dinara (5+1 gratis pivo)

Tokeni se mogu kupiti isključivo za dinare i sa njima je moguće kupiti piće na svim šankovima na festivalu, izuzev VIP prostora, u kojima će piće biti skuplje.

Ulaznice

Komplet karata košta 7.790 dinara, a dnevne ulaznice koštaju 2.490 (četvrtak, 10. jul), 2.590 (petak, 11. jul), 3.090 (subota, 12. jul) i 2.890 dinara (nedelja, 13. jul). Ulaznice se mogu kupiti isključivo u ekspoziturama „Erste banke“ u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Zrenjaninu i Kragujevcu.

Cene u kampu

U kampu možete kupiti majice koje koštaju od 800 do 2.000 dinara, torbe (1.500), kape (800), etno-košulje (3.500), sto na rasklapanje (2.000), vreća za spavanje (2.000), pribor za jelo (200)... Klinovi za šatore koštaju 300 dinara, podloge za ležanje 1.000, tronožac 500, za šatore treba izdvojiti od 4.000 do 8.000 dinara, lopte za plažu su 300, dušeci 1.000, gume za plivanje 1.000, lampe 1.000 do 1.500, a suncobran 4.000 dinara...

Manu Čao - majstor sa ulice

Manu Čao, nekadašnji frontmen legendarne grupe „Mano negra“, koji je će u subotu 12. jula nastupiti na „Mejn stejdžu“, po mnogo čemu je unikatna ličnost.

Manu Čao, koji je rođen 1961. u Parizu, detinjstvo je proveo u predgrađu Bulonj-Bilankor, a kada nije igrao fudbal sa decom radnika iz obližnje fabrike „Renoa“, svirao je sa prijateljima na ulici - a iako je u međuvremenu postao milioner, i danas ga često možete videti u Barseloni (gde trenutno živi) kako ispunjava muzičke želje prolaznicima. Manu takođe ima običaj da na turnejama po Južnoj Americi, između velikih koncerata, svira za studente, lučke radnike koji štrajkuju, a pevao je i u duševnim bolnicama. Popularni muzičar, sa kojim bi svi želeli da sarađuju, nedavno je odbio da snimi duete sa Karlosom Santanom i Šakirom, uz obrazloženje da ima dovoljno svojih prijatelja sa kojima će snimiti ploču.

Nakon raspada grupe „Mano negra“, Čao je početkom devedesetih putovao Južnom Amerikom, a tokom boravka u Kolumbiji Manu je čak kupio voz da bi lakše stigao do unutrašnjosti zemlje! Putovanje su otežavali lokalni gerilci, koji su naoružani do zuba stalno zaustavljali voz i proveravali da li u njemu ima ubačenih vojnika suparničke strane, a Manu je muku mučio i sa dotrajalom lokomotivom koja se često kvarila. Ipak, u vozu je vladala vesela atmosfera. Što su dublje zalazili u unutrašnjost Kolumbije sve više ljudi se pridruživalo muzičarima, a Čao kaže da mu, ipak, nije bilo svejedno kada su napokon izašli na scenu i shvatili da su svi u publici naoružani!

Manu, koji je poznat po svojim antiglobalističkim stavovima i kritikama američkog predsednika Džordža Buša, tvrdi da ne mrzi Ameriku.
- Uvek kritikujem vladu, nikada narod. Za ljude iz Afrike i Južne Amerike Sjedinjene Države su nešto poput đavola. Kada na koncertima u Americi kritikujem Buša i njegovu administraciju, svi mi aplaudiraju - ne razumem zašto onda hiljade ljudi ne protestuju ispred Bele kuće svaki dan - priča Manu. Takođe, Čao ne krije da je simpatizer zapatista, levičarske gerilske grupe iz Meksika, a dobar je prijatelj sa misterioznim portparolom zapatista komandantom Markosom, koji se uvek pojavljuje maskiran.

A. N.