"Preskočiću onaj glupi uvod, ko sam, šta sam, koliko imam godina i kakvu kosu, grudi i zadnjicu imam. Razvedena sam žena. To je sad jedino bitno. Do pre godinu i po sam bila pod zavetom "U dobru i u zlu", uglavnom više u zlu, ali ipak nisam jedna od onih koja je trpela muža nasilnika, pijanicu i neradnika.

Naprotiv, bio je sjajan muž, galantan, smiren, pametan, situiran - pravi gospodin. Ali dosadan. Za poludeti. Bio je onaj kancelarijski tip muškarca, uvek u odelu, ni lep ni ružan, ni po čemu nije odskakao. Da ga vidite u gradu, zaboravili biste ga za deset sekundi. Meni je oduvek bio šarmantan, ali brzo je to prošlo, ostala je neka hibridna vrsta ljubavi, poverenje, povezanost", započinje svoju priču Ivana.

"I pomirila sam se s tom njegovom pojavom, redom i urednošću. Sve je uvek moralo da bude na svom mestu, čisto, uredno i složeno. Ja sam bila ta koja je iz čiste obesti ponekad razvašarila kuhinju ili dnevnu sobu, tek toliko da pobegnem iz tog njegovog opsesivno kompulsivnog sveta. I onda kad uz sebe imaš takvog muškarca, naravno da ti nije ni na kraj pameti da bi on mogao da te prevari. Pa kako bi? U toj njegovoj glavi to bi bila komplikacija sa kakvom ne bi znao da se nosi. Bar sam to mislila.

Jednog ponedeljka otpratila sam ga na posao, spakovala stvari i krenula na aerodrom. Poslovni put u Štokholm, tri dana predavanja i konferencija. Dočekala me je poruka da let kasni, a potom i da je otkazan zbog tehničkih razloga. Pronašli su mi alternativne letove, ali s polaskom tek poslepodne. Ništa, morala sam nazad kući.

Taksi me je ostavio ispred zgrade, a tačno ispred automobila mog muža. Pa kako? Zar on nije na poslu? Ni tu nisam ništa posumnjala. Pomislila sam da je nešto zaboravio. A kad sam ušla u stan začujem uzdahe iz spavaće sobe. Muške i ženske. I tu mi se konačno upalila lampica.

Nisam odmah otišla tamo. Onako voajerski sam stajala u hodniku i slušala muža sa drugom ženom. I to tako strastveno da nisam bila sigurna da li je reč o mom mužu. U odrazu u ogledalu u hodniku uspela sam čak i da vidim pozu. Ona je bila naslonjena na krevet, a on pozadi.

Duboko sam uzdahnula, pokušala da se smirim, tiho otišla u kuhinju i natočila sebi nešto žestoko. Trebalo mi je nekoliko minuta da se priberem. Da razmislim šta sad. Popila sam još jednu. Koliko god sam bila šokirana, a bila sam, verujte mi, osetila sam nešto što mi se do tada nije nikad dogodilo. Bila sam ljubomorna. I napaljena.

Neverovatno. Uzbudila me je pomisao da je moj muž sa drugom ženom. I da ja to gledam. Maštala sam o toj kombinaciji, dosta puta, čak i da ja učestvujem, ali nikad nisam pomislila da će me tako nešto dočekati u rođenoj kući.

I tad sam, kao u transu, skinula sve sa sebe i ušla u spavaću sobu. Šok i nevericu prekinula sam rečima: "Dragi, sve je u redu. Nisam ljuta, samo mogao si i mene da uključiš u ovu priču. Znaš da mi je to maštarija."

Možda i nisu to bile te reči, ti minuti su mi u magli, ali uglavnom kontekst je bio taj. I dalje su bili u šoku, stajali su u ćošku sobe, ali smirili su se tek nakon što sam prišla mužu, poljubila ga i - spustila se na kolena. Trebalo mu je malo da se oporavi od šoka, znate već na šta mislim, a kad se oporavio onda je postao onaj čovek kojeg ja nikada nisam upoznala.

A ta devojka, plave kose, prekrasnog tela, i dalje je stajala u ćošku, držala je svoju odeću u ruci i nije znala šta da uradi, pa sam i tu preuzela inicijativu, prišla joj, bacila odeću na pod i počela da je ljubim. Tad se opustila i prepustila. I u sledećih nekoliko sati razmenjivali smo se, u svim mogućim kombinacijama. Ne moram to da vam opisujem, možete već da zamislite.

Kraj je bio spektakularan. Nakon što smo nekoliko puta otišli do kraja, ja sam sva mokra ustala i otišla pod tuš. Bez reči sam se obukla, spakovala još nešto stvari za svoje putovanje, koje sam kasnije zbog dvojice zgodnih Šveđana produžila za još nedelju dana, i otišla.

Njih dvoje su ostali na krevetu u tišini. Nisam mu se više javljala. On me zvao nebrojeno mnogo puta, slao sms-ove, pokušavao i na Fejsbuku, ali sa moje strane dobio je zid. U stan sam ušla po ostatak stvari dok je on bio na poslu, a javila sam mu se tek nakon dva meseca sa ostatkom dokaza koje sam prikupila protiv njega u međuvremenu i s papirima za razvod.

I nisam se razvela zato što me, eto, muž prevario i time izgubio moje poverenje i bla bla bla, preskočimo sada kliše alibije... Razvela sam se jer sam shvatila da to nije bio muškarac s kojim sam ja bila u braku. Vodio je dvostruki život, kod kuće je bio uglađeni gospodin, a u drugom svetu napaljeni plejboj

Da, ubrzo sam saznala za sve njegove izlete, za dijametralno suprotan obrazac ponašanja nego kod kuće, za finansiranje drugih žena, lažna poslovna putovanja i slično.

I to je to. Razveli smo se, njegov uglađeni svet se srušio i sad i javno živi kao napaljeni tinejdžer, a ja sebi gradim novi svet. I živim", ispričala je žena.