<html><head><title>UMETNOST KNJIZEVNOST</title> <META content="tatjana debeljacki,skola numerologije,IZDANJA, GROF,DJAVO,HALO,AVALA,UMESTO MOLITVE." name=DESCRIPTION/> <META content="tatjana debeljacki, skola numerologije,IZDANJA, GROF,DJAVO,HALO,AVALA,UMESTO MOLITVE." name=KEYWORDS/> <LINK href="../../../../bela.css" type=text/css rel=stylesheet> <LINK href="../../../../bela2.css" type=text/css rel=stylesheet> <script> function changeScrollbarColor(C) { if (document.all) {document.body.style.scrollbarBaseColor = C; }} </script> </HEAD> <body onload="changeScrollbarColor('black')" bgcolor=black> <bgsound src="../../../../sound_data/instr_sentis/Autumn Leaves (Uvelo lisce)"> <center><TABLE STYLE="filter:dropshadow(color=red, strength=___)"> <TR><TD><FONT SIZE=6><b><font color=white>Izdanja</TABLE> <P></B> <br><script>function fbs_click() {u=location.href;t=document.title;window.open('http://www.facebook.com/sharer.php?u='+encodeURIComponent(u)+'&t='+encodeURIComponent(t),'sharer','toolbar=0,status=0,width=626,height=436');return false;}</script><style> html .fb_share_link { padding:2px 0 0 20px; height:16px; background:url(http://static.ak.facebook.com/images/share/facebook_share_icon.gif?6:26981) no-repeat top left; }</style><a rel="nofollow" href="http://www.facebook.com/share.php?u=<;url>" onclick="return fbs_click()" target="_blank" class="fb_share_link">Share to FB</a> <p><p><h4><a name=16>OSNOVE NATALNE ASTROLOGIJE - er F. Lazar, ISBN: 978-86-911073-2-1</h4><p> <a href="../../../../prodaja_knjige/porudzbenica.html">Naru ite knjigu</a> <br><br><center><img src="../../../../img/knjizevnost/korice/natal.jpg" hspace=3 width=800> <br><br><a href="sadrzaj_astrologije.html">Sadr~aj knjige</a> <br><br> <p><p><h4><a name=12>`KOLA NUMEROLOGIJE - er F. Lazar, ISBN: 978-86-911073-0-7</h4><p> <a href="../../../../prodaja_knjige/porudzbenica.html">Naru ite pouzeem latini no izdanje "`kole numerologije"</a> <br><br><center><img src="../../../../img/knjizevnost/korice/SkolaNumerologije.gif" hspace=3> <br><br><a href="sadrzaj1.html">Sadr~aj knjige</a> <br><br><br><br> <h4><a name=14>ASTRONUMEROLOGIJA - er F. Lazar, ISBN: 978-86-911073-1-4</h4><p> <a href="../../../../prodaja_knjige/porudzbenica.html">Naru ite pouzeem "Astronumerologiju"</a> <br><br><center><img src="../../../../img/knjizevnost/korice/Astronumerologija.gif" hspace=3> <br><br><a href="sadrzaj2.html">Sadr~aj knjige"</a> <br><br><br><br> <h4><a name=15>PRIRU NIK NUMEROLOGIJE - er F. Lazar, ISBN: 978-86-912949-1-5</h4><p> <a href="../../../../prodaja_knjige/porudzbenica.html">Naru ite pouzeem d~epno izdanje (A6) "PRIRU NIK NUMEROLOGIJE"</a> <br><br><center><img src="../../../../img/knjizevnost/korice/prirucnik.jpg" hspace=3 height=400> <br><br><a href="sadrzajpn.html">Sadr~aj knjige"</a> <center><table width=70% border=0><tbody><tr><td> <br><br> <br><br><br><br><h4><a name=1>AVOLJA POSLA - er Lazar, ISBN: 86-84485-02-5</h4> <p><a href="../../../../prodaja_knjige/porudzbenica.html">Naru ite pouzeem prvenac autora</a><br> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/moja1.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <p>Zbirka pripovedaka, prvenac banatskog pisca er Lazara spada u red onih dela koja su nadahnuta ~ivotnom silom Svetog Pisca. Junaci njegovih pri a u prividno razli itim prostorno - vremenskim odrediatima, sa jedinstvenim i neponovljivim sudbinama poprimaju karakter realnih li nosti koje tragaju za odgovorom na ve no pitanje, smisla ~ivota i tako potvruju re i Dostojevskog da "... je Biblija knjiga, koja pobedom ~ivota nad smru i ve noau nad vremenom, potpuno objaanjava smisao ~ivota. Pitanje o smislu ~ivota usaeno je u svakom oveku i ti e se svakog bez razlike..." <p>Autor sa svakim likom uspostavlja duboku emotivnu vezu, bilo na porodi noj, prijateljskoj, muako-~enskoj ili istinski ovekoljubivoj osnovi, ato pri ama daje autobiografski karakter, a izvan ovog karaktera svaka pri a posmatrana za sebe postaje mini roman ispisan rukom ~ivota. Ljubav koju autor osea prema svojim junacima daje mu onu neophodnu spisateljsku objektivnost koja na sebe ne uzima ni ulogu tu~ioca, niti ulogu sudije, odnosno branioca, ve ga ini svedokom ne samo spoljaanjeg dogaaja, ve i unutraanjost do~ivljaja svakog lika ponaosob. Njegov pripoveda ki stil na taj na in postaje neuhvatljiv, kao ato je neuhvatljiv i sam ~ivot, koji se u celosti ne mo~e staviti ni u jedan racionalno-logi ki okvir, tako on sam ka~e: "...uostalom za bilo ata, odakle god da po nea, znaj to nikad ne mo~e biti po etak, jer svemu uvek prethodi neato drugo. A kako da odredia ko je i emu je ata po etak? A tek kraj...?" <p>Spoznaja zasnovana na veri u telesno- ulnu prirodu stvari, odnosno, pojava tzv. "objektivne spoznaje" ne poznaje i ne priznaje ve no kao ishodiate sveta, za nju je svet u stalnom kru~enju, od ~ivota ka smrti, u uzro no - posledi nim vezama. Heraklitovskom beskrajnom nizu pojednostavljeno iskazom"...u istu reku stupamo i ne stupamo, jesmo i nismo... " Misterioznost kru~enja, iznenadnost dogaaja, upad ne~eljenog u sveru ~eljenog, nenadanog u prostor nadanog, neo ekivanog umesto o ekivanog, determinisanog (sudbinskog) u zamenu za slobodno i otvoreno, potvruje Biblijske pouke da vera u telesno- ulnu prirodu nije teren na kome se treba graditi ovekova "kua"- li nost, jer je to kua izgraena na pesku, a li nost otpala i otuena od sveli nosti. Spoznaja zasnovana na veri u duhovno-duaevnu prirodu stvari, odnosa, pojava tvrd je teren na kome se mo~e graditi ovekova li nost, sa vrstim moralnim stubovima i jedina je koja je ve no i nepromenljivo, svevremeno i sveprisutno ishodiate sveta. Sveto pismo svedo i o Istini, a ko govori istinu i sam je u istini i sam je istina. Smisao i cilj ~ivota jeste u jedinstvu sa Bogom Ocem, Bogom Sinom i Bogom Duhom Svetim, sjedinjenje svevremenog sa prolaznim, ve nog sa vremenim. Ne prihvatajui ovu jednostavnu istinu junaci pri a naali su se u sopstvenom svetu predstava, iluzija u kojem tra~e neki sopstveni smisao ~ivota. Ne nalazei odgovor sami postaju i nosioci i ~rtve jednog prostorno-vremenski ograni enog druatveno-istorijskog toka u duhovno determinisanom socijalnom ambijentu. <p>er Lazar veoma znala ki reaava problem druatveno-istoriskog toka, kroz sudbinsku projekciju njegovih junaka a sam preobra~aj prostorno-vremenski okvir ovog toka strukturnim poretkom samih pripovedaka, dakle kroz formu same zbirke. Tridesetpetogodianje robovanje Labuda Stojakova iz Dolova u Zabeli od (1945-1979) u prvoj po redu pri a- LABUDOVA PESMA - predstavlja na vidljivom druatvenom planu po etak i kraj Titovog socijalizma. Labud Stojkov je svenarodni ovek i njegova sudbina je tesno povezana sa sudbinom naroda kojem pripada s tom razlikom ato njegovo fizi ko ropstvo predstavlja duhovno ropstvo njegovog naroda. `UMADIN EV KRST poslednja je pri a u zbirci i dogaa se 1999 god, ato se po autoru smatra krajem jednog druatveno-istorijskog doba i po etkom njegovog preobra~aja. Agonija Nenada `umadinca jeste agonija naroda u vreme bombardovanja a simboli krsta i mosta kao simboli preobra~aja i povezivanja, suprotnih strana, proalog i budueg. Buntovna priroda `umadije poslu~ila je autoru da kroz fizi ku sudbinu Nenada `umadinca poka~e duhovnu sudbinu naroda i po etak jednog novog socijalno-duhovnog ambijenta. <p>Izmeu ove dve ni~u se pri e koje svaka na svoj na in dopunjava i upotpunjava sliku druatveno-istoriskog toka kome glavni likovi pripadaju. Miletov hod po mukama, sudbinski put Svetislava Trailova - deda Vave, Duletova klini ka smrt i njegov povratak u ~ivot tajanstveni noni posetilac koji izdvajanjem o evog crnog odela u ormaru nagoveatava smrt njegove majke na dan porodi ne slave. Dimetov bezuspeaan pokuaaj skrivanja proalosti i njeno otkrivanje kroz novo prijateljstvo u vojci, tragi na sudbina u iteljice Vilme, njenog neroenog deteta i verenika, lekara Mladena, misteriozno ostvarenje proro anstva u Dragoljup etovom selu, istra~iva ki poduhvat u traganju kroz porodi nu istoriju i uo avanje kru~nog toka u njenom okviru poja anim linijama izra~avaju socijalno-duhovnu klimu vremena i prostora kome autor pripada. <p>Krug u kome su se naali glavni likovi onemoguava im da pronau ni izlaz, ni odgovor na ve no pitanje smisla ~ivota. Biblijski odgovor glasi: ~ivot je ve an - kru~enje je samo privid, iluzija koju stvaraju ula, i vera u njihov produkt jeste vera u iluziju dakle la~, la~ koja samu sebe naziva "objektivnom istinom". Shvatiti, prihvatiti i ispuniti re  Bo~iju i volju Bo~iju sveti je zadatak svakog oveka bez razlike i ne mo~e se opravdati neznanjem, nepoznavanjem, neupuenoau niti bilo kojim drugim razlogom. Svako odstupanje od ispunjenja ovog zadatka predstavlja skretanje sa uske staze ~ivota i svoj kraj ima na airokom putu koji vodi u smrt. Glavni likovi sa svojim tragi nim ~ivotima ostaju zarobljenici u RE -PRI I umesto da pronau svoj istinski put ve nom obitavaliatu ~ivota; "U po etku bjeae rije , i rije  bjeae u Boga i Bog bjeae rije . Ona bjeae u po etku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje niata nije postalo, ato je postalo. U njoj bjeae ~ivot i ~ivot bjeae vidjelo ljudima." Sv. Jevanelje po Jovanu (1;1,2,3,4). <p>Socioloaki prikaz, bez psiholoakog profila li nosti nazna en je potpuno svesno kao kroki iz jednostavnog razloga jer bi svaka ozbiljna i dublja analiza zahtevala izuzetno veliki prostor u knjizi zbog slo~enosti svake li nosti ponaosob i njene duboke simboli ke veze sa socioloakim. U svakom slu aju treba pro itati zbirku pripovedaka er Lazara i u njima pronai i prepoznati onaj uzrok svih uzroka prvobitni greh koji je skriven u svima nama i pokuaati, svim umom svojim i svim srcem svojim i svom duaom svojom osloboditi ga se. <p> Miroslav Zarin-Zare <br> knji~evni kriti ar <p><a href="sadrzaj0.html">Sadr~aj knjige"</a> <p><p><br><br><a name=2><h4>GROF BEZLJUDOV - Nenad }ivkovi, ISBN: 86-86013-01-5</h4> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/bezljudov.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <p>U srpsku knji~evnost Nenad }ivkovi je uspeano zakoraio sa kratkim epistolarnim romanom "Hologram". Ko je proitao njegov prvenac mogao je i oekivati da e novi roman "Grof Bezljudov" samo potvrditi da smo dobili pisca sa izgraenim knji~evnim govorom i stilom. Pisca koji zna ata hoe i ume to da i ostvari. Prepun paradoksa i sarkazma, obojen najboljom Domanovievskom tradicijom roman nam donosi jednu gotovo neverovatnu (ali na~alost gorko-istinitu) sliku jednog druatva u duhovnom rasulu. Romaneskne slike junaka, koji kao da su pobegli iz Kovaevievih komedija, doaravaju nam svu propast jednog druatva i raspad svih moralnih vrednosti. }ivkovievi "junaci" - Marika, profesor, major, inspektor... pa i sam grof Bezljudov, bez skrupula, ne osvrui se na ~rtve gaze sve oko sebe. Isto kao i jedno druatvo i njegovo ureenje, koje je samim svojim bezverjem bilo osueno na propast, koje je od ubica pravilo heroje, izdajnicima klesalo spomenike, od nevaspitanih dripaca - ratnohuakakih politiara pravilo tv zvezde i idole nacije, od kriminalaca stvaralo deije junake... }ivkovi sve to slika oima filmske kamere, reajui neverovatne i maatovite kadrove koji kao da su proistekli iz Kusturiinih filmova. Sama iznenadna pojava grofa Bezljudova, grofa bez zemlje, o kome ne znaju gotovo niata, a opet u "godini la~nih proroka, samozvanih kraljeva, prineva, careva" ga prihvataju sa idolopoklonstvom zbog nasluenog novca, je poslu~ila piscu kao inicijalna kapisla da izgradi pitak, iako sa oporim ukusom kao i sve ato se dogaalo tih godina u Srbiji, roman koji se ita u jednom dahu. Ovo je pre svega jedan satirian roman o Srbiji, ali ne samo o njoj. Ovakve situacije su se deaavale i deaavaju se u svim krajevima i svim vremenima na ovoj kugli, na kojoj smo osueni da ~ivimo. Sa manjim ili veim razlikama. Odlika dobrih dela i jeste da budu vanvremena i vanprostorna. Jezika sredstva sa kojima Nenad }ivkovi slika srpsku stvarnost su znalaki upotrebljena. Pregrat metafora poma~u itaocima koji nisu bili "te sree" da kao mi do~ive njegove "junake" i doba njihove vlasti. Jer da nije takva "veina" u narodu ne bi mogla ni ona manjina na vlasti da "usreuje" svoj narod. U savremenoj srpskoj knji~evnosti mali broj stvaralaca, strogo se pridr~ava klasinih knji~evnih obrazaca. U romanesknoj produkciji preovlauje uglavnom takozvani "postmodernizam", mada sem asnih izuzetaka koji potvruju pravilo (Pavi, Basara...) ostalo ne ostavlja traga i biva brzo zaboravljeno. Roman "Grof Bezljudov" po svojoj strukturi ima blagog nagoveataja postmodernizma, najviae u samoj strukturi, ali je ipak zasnovan na tradicionalnim elementima. Ima tu i krimi-zapleta, ali pre svega opore i ubitane satire. Satire koja nas ne ostavlja ravnoduanim. Verujem da e grof Bezljudov ui u srca italake publike i da e se ovaj roman zaslu~eno izboriti se za svoje mesto na naaem knji~evnom nebu. 10.01.2006. Vasa Radovanovi, knji~evnik, Bgd. <p><p><br><br><a name=3><h4>PARALELNO SA }IVOTOM - Kristina Selak</h4> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/tina.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <br><p> ... Zbirka pesama Kristine Selak zamialjena je kao neka vrsta odgovora na previranje, stradanja i nepronala~enja mlade generacije u ovom otuenom i oskudnom vremenu. Dilema je reaena. Izgraditi svet iznad sveta u kome e se pronai identitet i pripadnost, jer smo na ivici bitisanja. Njen pesni ki svet najpotpunije nasluujemo u pesmi ''Nadvisiemo breze''. Biti bolji od sveta, biti umetnik nad svetom i biti breza i nad brezom lepota. Upravo je breza ono tanano, isto kao poezija, a ono ato ih nadvisuje, to je ono nedoku ivo, iznad toga, neato novo i sve~e za ovaj svet. <p>(iz recenzije) <br>Slaane Risti <p>Na savremenoj srpskoj knji~evnoj sceni prisutno je nekoliko generacija pesnika. Jedna velika grupa njih stvara u modernom klju u, uzdi~ui slobodan stih do zavidnih visina. Toj grupi pesnika pridru~uje se i Kristina Selak svojim prvencem PARALELNO SA }IVOTOM. Odabirom tema i motiva, kao i veatom upotrebom pesni kih slika i organizacijom stihova, ova mlada poetesa je oformila celu zbirku. Svi refleksi svakodnevice, sve ato ini ~ivot mladih ljudi utkano je u ove stihove. Pesme ''Nakon boja'', ''Minut utanja za tihe sobe'', ''Pod lipom'' daju nam nadu da e ova pesnikinja u budue stvarati joa sna~nije i ubedljivije stihove. <p>}ivko Nikoli <BR><BR><BR><BR><br><pre> <a name=4><b>MINUT UTANJA ZA TIHE SOBE</b> Rasporediu misli u sve etiri sobe, Po zidovima polepiu svoje ime, Pustiu plo u bez tona, Sluaau tiainu. Vraam se u proalost. Krug. Sku en i mali, Voda oko mene, Nalazim se u utrobi maj inoj. Miris zrele lubenice. Htedoh da pustim glas, Ali mi voda ispuni usta. Kolut napred  kolut nazad, Bezgrani ne akrobacije. Zatvaram o i, idem dalje. Soba puna nasmejanih lica, Torta ispred mene, Na njoj aest upaljenih sveica. Crvena haljina i cipelice, Duvam, ispunjena ~elja. Moj osmeh i mali koraci u daljini. Dvoriate, ia ekujemo sedog oveka, `to stoji uzviaen, va~an. Otvara usta, ali iz njih ni glasa. U kom pravcu sada da krenem? </pre> <a name=5><p><br><h4>HALO AVALA - Pesnici za Avalski toranj</h4> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/avala.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <br><br><br><br> <p><p>HALO AVALA je zbornik pesama koji je nastao s ciljem da se pomogne izgradnja TV tornja na Avali. <br>Inicijatori ovog zbornika su Nenad }ivkovi i Branko O. Tomi. Svoje pesme darivali su: <p>MATIJA BEKOVI, MOMA DIMI, ALEKSANDAR OTRI, MIODRAG JAK`I, BORISAV OREVI- ORBA, DRAGAN }IGI, RANKO SIMOVI, BRANKO O. TOMI, NENAD }IVKOVI, LJUBOMIR PJEV EVI, LJILJANA DA`I, VIOLETA MILIEVI, LJILJANA NINKOVI-MRGI, MILOVAN VR}INA, SLOBODAN RAKITI, MIHAILO VUJANI, SRBA IGNJATOVI, MILORAD KALEZI, LAZAR BO}OVI, NIKOLA RAJAKOVI, MI`A LAZAR, DRAGAN LAKIEVI, DARA RADOJEVI, LJILJANA BRALOVI, URO MILEKI, SNE}ANA KLASOVI, PREDRAG BOGDANOVI-CI, MILAN KOSOVI, NEDA KOVA EVI, DU`AN OLOVI, VASA RADOVANOVI, RADOMIR MIUNOVI, JELENA STOJSAVLJEVI, NEDELJKO `IPOVAC, OKO STOJI I, ELEONORA LUTHANDER, DU`AN STOJKOVI, DRAGOMIR BRAJKOVI, LJUBIVOJE R`UMOVI, RADOMIR ANDRI, DOBRICA ERI, RADOSLAV TILGER, PREDRAG BAJO LUKOVI, SVETLANA MIUNOVI, PERO SOLAR, BLAGOJE ROGA , EMILIJA CEROVI-MLAA, RAJKO KOVA EVI, MILAN MILOVI, JELICA DANKOVI, KRISTINA SELAK, BILJANA OBRADOVI DONOVSKI <br><br><br><b>PESMA NAD PESMAMA</b> <br>(Uvodna pesma Branka O. Tomia i Nenada }ivkovia) "Pesma nad pesmama" izvor svakog stiha Lu onoaa srca ushit Solomona Razgovara slutnje odvajkad, odiha. Ushod do anela ko crkvenih zvona. Iskopaj, razgrni, opesmi, ucveli Goropad u senci, oko~eno jagnje Kao ljubav srce pesmo opredeli Gor ine ~ivota u divote sladnje. Za~ubori potok izvor okristali Na suvotu duae privij melem zdravlja Stihovi Ti psalmi i pijedestali I predivni snovi sa bra nog uzglavlja Nek ovek oveku tobom otpozdravlja I neka se s tobom svi napevi zbrate Te da suton zori upit ne postavlja Nizvedi me ljude dare obilate. O, kako si titraj, lat i mehur splasan Za neutihnut guk kad lomljava gromi U nemiru poja ato je ustalasan Sve zaprete zala ti ih pripitomi. Umivaj nas stihom ko jutrenjom rosom Da nam odsjaj oka zablista u tmuai Najveim od svih nam svojim doprinosom Kao mladim vinom sve nas openuai. Utopli nam studne kolevke sibira Jer su gnezda pusta kao gluva doba A pre ista ljubav zato nik sind~ira Otmi i zapre i zagrljaj gnusoba. Nad glavama titraa kidajui lance Ko sekira se ea bezduaja ato vape Da po~deru mis'o, laju' neprestance, Da zatvoria usta ato smrde~om zjape. Daj, pokreni pesmo iscurele o i Sve zamrle duae ato utehu mole Seci blatolikog pre nego zasko i Te krvave usne, i mrtve prestole. Ribama su davno poznate sve tajne Zato mudro ute remetei buku I njima ea dati sve krljuati sjajne Nek' se krater straani istopi u huku. Zarobljene ptice okovane ledom Lisi iji atektaj, zubata stvorenja, Nekratene duae, i majka sa edom, U nemuatoj pesmi bruje pokolenja. Hobotnica tame svet crnilom "spira" Razuzdane deve razbludom se di e obaninu frula prestaje da svira Iz oblaka soko pobedni ki kli e. Odapni se pesmo, k'o viteaka strela Tamo gde se zora svakom bo~jem biu Pokazuje smerno, pa ga kao p ela, Bo~jom rukom vodi ka najslaem piu. Onom ato se pije jednom u ~ivotu Nektar-pesma duae, imena, porekla... Ko zaista shvati svu tvoju divotu Nek' produ~i dalje - ti si svoje rekla. </pre> <p><p><a name=6><br><h4>"  '# - 8>;5B0 8;8[528[</h4> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/trg.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <br><br><br><br> <pre> <b>72>4 87 @5F5=78X5: </b> 5A=8:8Z0 YC1028 8 >?G8Z5=>AB8 GC4>< 682>B0, 8>;5B0 8;8[528[ >1@0[0 =0< A5 >B2>@5=>, X0A=> 8 8A:@5=>. 0 ?5A=8:8ZC X5 206=> 40 >AB028<> B@03>25 AB>?0 =0 ?5A:C, 40 ?>A254>G8<> A2>X5 ?>AB>X0Z5, <0:0@ 8 C X54=>< B@5?B0XC >:0, C X54=>< A28B0ZC.  G8<5 40 ?>A54>G8<> A2>X5 ?>AB>X0Z5, :>X5 X5 C25: :@0B:>, C >2>X 4>;8=8 AC70 HB> A5 75<Y0 7>25? >=C[5= =0< X5 871>@ 40 AB20@0;0G:8< ?@8ABC?>< 682>BC >20?;>B8<> 845X5 ;5?>B5, 4>1@>B5, <C4@>AB8, YC1028... 8;8 >45<> C 4@C3C :@0X=>AB. 5A=8:8Z0 B> 7=0 8 70B> =0<, C ?5A<8 "!25A=0" 40X5 >43>2>@: "8;0 A0< A25A=0 40 =0< X 871>@: 40 BC6=8 ?;0GC, 4>: A@5[=8 6825, X5@ C<5XC YC102YC, HB> 1;8AB0 C A@FC, 40 ?>7;0B5 A25 40=5 A825." >@0= 0@G5B0 </pre> <p><p><a name=7><br><h4>Pod klju em istine - Tanja Prokopljevi</h4> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/kljuc.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <br><br><br><br> <pre> Pesnici su oduvek bili ona tanana struna koja se oglaaava u ime svetlosti, pozitivnih vrednosti i nade. ovek kao duaevno bie nu~no reaguje na sve ato se oko njega zbiva, ato ga ozleuje i guai, zbunjuje i sputava. Pesnik sve to prima i opredmeuje u stihovima, ini da pojedina ni li ni do~ivljaj ima snagu opateg, kolektivnog pro~ivljavanja, te se pouke koje nudi usvajaju kao sopstveno iskustvo. Pesnikinja Tanja Prokopljevi upravo tako oblikuje svoj novi rukopis od dvadeset pesama iji naslov  Pod kljuem istine ukazuje na ulogu poezije u tuma enju vremena kojem pripada. mr Milica Jeftimijevi Lili </pre> <br><br><a name=8><br><h4>Zenica duae - Neda Kova evi</h4> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/Zenicaduse.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <p> Recenzija za zbirku pesama "Zenica duae", Neda Kova evi <p> GONETANJE SVETA <br>Lirika Nede Kova evi odiae dahom prolenog razvigora, diskretne misaonosti, uravnote~enosti i dodirivanjem sa svetom civilizacije i kulture. Bilo da se obraa nacionalnom ili svetskom predanju, pesnikinja uspeva da dosegne specifi ni ugao posmatranja biografija i mitova. Kod nje je oseaj stalo~en i on nas miri sa svetom. Svet nije ni zadat, ni u mu nini shvaen ve je on spontano do~ivljen i gonetan. Gonetajui svet kulture pesnikinja ga di~e na jedan viai nivo na kome se oseamo ohabrenim i o ove enim. Tako na zadovoljstvo teksta izrasta veliki broj slika i novih mogunosti u poeziji. <br>Neda Kova evi piae senzibilno, sa oseajem za treptaj koji treba dosegnuti jer mu pripadaju i dubine i visine, i za vor koji u jeziku treba dreaiti. Ljupkost i samernost su odlike bia koje peva, karakteristike pesni kog subjekta. Na tom tragu, mi udiaemo svim ulima razlistali svet kao mogunost blage asocijativnosti i prevoenja na nivo poeti kih mogunosti. Modernost teksta izvire iz modernosti pesni kog subjekta. Sopstvo se nalazi u ravnicama i na blagim uzviaicama koje nam u itanju nee zadavati glavobolju. <br><i>Draginnja Uroaevi </i> <br><br><br> <a name=9><br><h4>Umesto molitve - Neda Kova evi</h4> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/Umestomolitve.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <p> Izvod iz recenzije zbirke pesama  Umesto molitve <p> Novo pesni ko okuaavanje Nede Kova evi je potpuni zaokret u odnosu na njenu prvu zbirku pesama ( Zenica duae ). Dok je u prethodnoj zbirci o motivima koji opsedaju njeno pesni ko bie, pesnikinja progovorila slobodnim stihom, pa je u takvoj konstelaciji poetskog izraza stekla ve izvestan identitet kao i pozitivan sud o poeziji koju piae, u svojoj novoj zbirci Umesto molitve sve njene pesme su, u formalnom smislu u znaku rime, ili bolje rei, u naglaaenom eksperimentisanju i iskuaavanju svog poetskog glasa klasi nim pesni kim izrazom. <p> Mada je rima i traganje u njoj rizi an poduhvat i izazov i za najvee pesnike, nepogreaivo usmerenom potrebom za osluakivanjem rime u vlastitom biu, Neda Kova evi u ovoj zbirci, kao i u prethodnoj, sposobna je da ostvari prava poetska iznenaenja i ozbiljnije prodore u sferi ovako zacrtanih osnova svoje poetike. Naglaaena je sada, ini se, pro iaena artikulacija nekih motiva iz prethodne zbirke: to je pre svega potpuno izgraen odnos sebe i svog okru~enja prema sakralnom, odnosno Bogu; ne slu ajno, zbirka nosi naslov Umesto molitve prema prvoj, naslovnoj pesmi, u kojoj itamo i ovakve stihove paradoksalno pomerenog iskustva o ustrojstvu sveta: Ako si prijatelj/ svim duaama golim/ s Tobom u da utim /mesto da se molim. <p> Veoma je neobi na u tom smislu pesma Poslednji lov, sa zaumnom, gotovo misti nom spregom udesa oveka i vuka, te htonske ~ivotinje, posle ijeg ubistva lovac ubija i samog sebe. Najneobi niji motivski krug, i u prethodnoj zbirci, sada  zaodenut ritmom i rimom, predstavljaju pesme Nede Kova evi na filosofske teme, kojima se tako odvaja od tzv. ~enske poezije/pisma. Tu bi valjalo izdvojiti sonet Uz Paskala dat sav u dijalekti kim suprotnostima ve nog toka prirode, Uz Epikura, Uz Ni ea, zatim pesma o heraklitovskom principu Vatra, Orfejevo slovo, i takoe, veoma uspela pesma Za elo, nastala na predloaku stiha Branka Miljkovia kuda da odem posle ovog sna. Meutim, blisko ovakvom fokusu poetskog posmatranja ~ivota i sveta, u nizu pesama li nog molitvenog tona i iskustva, dominiraju esti tonovi smrti i prolaznosti, kao ato su pesme Contra omnes, Umesto molitve za nas, Umesto ve ernja. Ipak, da na elo zvu nosti nije slu ajno upotrebljeno u ovoj zbirci, u poeziji u njenom imanentnom zna enju i lepoti, svedo e nam neke od izuzetno uspelih pesama ovde, kao ato su Ruski romans, Uz njenu Lu iju (Regnava nel silenzio), sa veoma smelim jezi kim prodorom i pribli~avanjem u pesmi Cogito, ergo, na samom kraju zbirke, nekim od elemenata poetike Aleka Vukadinovia (Praha me taatina/sopstvenoga zari/& Bezdno istosuatva/ od Niata do Svega). <br><i>Slavica Garonja-Radovanac</i> <br><br><br> <a name=10><br><h4>Pozdrav iz crne rupe - Neda Kova evi</h4> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/Pozdravizcrnerupe.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <p> Iz recenzije <p>  & Originalna kompozicija, aktuelna tema, uverljiva karakterizacija likova, prica koja drzi napetu paznju od prve do poslednje strane, cini da ovaj roman citamo u jednom dahu. <br> Komplikovani odnos oca i sina, suparnistvo dva brata, prepleteni katastroficnim zbivanjima u poslednjih desetak godina nase Crne Rupe. Pustosne posledice ratova u dusama i telima ljudi. Pitanje odgovornosti i krivice za sve sto nam se dogodilo... Lakoca pripovedanja, pitkost, na momente cak koketiranje s tzv.  petparackom pricom , ovde uopste ne znace povrsnost. Jednostavnost izlaganja, svojom nenametljivom snagom, upravo omogucava spisateljici da u svoje delo sugestivno utka svu kompleksnost pitanja koje pokrecu pomenute teme. <br> Koreni dobra i zla u nama, mogucnost pokajanja, oprostaja i iskupljenja. Covek kao stranac samom sebi i drugima i svoj najveci neprijatelj. Kako pomiriti zlo u svetu s Bozjim postojanjem?<br> Neprestano krecuci se tankom, cesto nevidljivom, linijom izmedju jave i sna, Pozdrav iz crne rupe pokazuje nam svu relativnost, sustinsku neuhvatljivost onoga sto nazivamo stvarnim&  <br><br><br> <a name=11><br><h4>Alan Kar - Lak nacin da ostavite pusenje</h4> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/nepusenje1.jpg" align=left width=200 hspace=10 vspace=10> <p> DA NE VERUJETE. Procitate knjigu i ostavljate duvan 95%. <br><br><br><br><br><br><br><br> <br><br><br><br> <br><br><br> <a name=13><br><h4>Tatjana Debelja ki</h4> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/image003.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <p> Tatjana Debelja ki, roena 23.04.1967. godine u U~icu. Piae poeziju, kratku prozu,prie i haiku. lan Udru~enja Knji~evnika Srbije - UKS od 2004. godine i Haiku Druatva Srbije  HDS Srbije. HUSCG- Montenegro i HDPR Croatia. Saveza Jugoslovenskih Knji~evnika u Ota~d~bini i Rasejanju-Beograd, Knji~evnog kluba Jesenjin-Beograd. <br>Do sada sam izdala tri zbirke poezije: KUA OD STAKLA izdava  ART U~ice, godina izdavanja 1996.; zbirka poezije TVOJA izdava  NARODNA KNJIGA Beograd, godina izdavanja 2003.; zbirka haiku pesama VULKAN izdava  Lotos Valjevo, godina izdavanja 2004.CD Knjiga u izdanju ART+``KUCA OD STAKLA``2005.SR-EN sa Muzikom. Branko Isakovi, Grafike, Dragoljub uri i.AH-EH-IH-OH-UH izdava  Poeta,Beograd 2008. Naslovna grafika: Dragoljub uri i i Petar V. Arbutina:Kritika. <pre> Tatjana Debelja ki Ul.Nemanjina 111 31 000 U~ice Srbija 381-31-515-634 <a href="http://debeljacki.mojblog.rs">debeljacki-mojblog</a> </pre> <img src="../../../../img/knjizevnost/korice/image001.jpg" align=left hspace=10 vspace=10> <pre> <b> NEOSTVARENA LJUBAV </b> Zaboravi ata sam rekla. I ovaj put prosta stvar. Oatra re  ima slobodan pad. Dugo smo iali ovim stazama, krupnim koracima, teakim uspomenama, beskrajnim korovima. Suprotstavljali se olujama, tra~ili smo svoje ja. Neuspeli pokuaaj, ljubavi, ne idi lokalnim bojama. Zaboravi ata sam ti rekla, neostvarena ljubavi . . . </pre> </TD></TR> <Tr><Td> <p><p><br><center> <a href="../../../../help.html"><img src="../../../../img/dugmici/levi.gif" border=0 alt="portal"><img src="../../../../img/dugmici/levi.gif" border=0 alt="Izlaz na portal"></a> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<a href="izdanja-0.html"><img src="../../../../img/dugmici/levi.gif" border=0 alt='Predhodna stranica'></a> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<a href= "#top"><img src="../../../../img/dugmici/gore3.gif" border=0 alt="Na pocetak ove stranice"></a> <P><BR></P></TD></TR></TBODY></TABLE></BODY></HTML>