PARALELNO SA ŽIVOTOM - Kristina Selak
... Zbirka pesama Kristine Selak zamišljena je kao neka vrsta odgovora na previranje, stradanja i nepronalaženja mlade generacije u ovom otuđenom i oskudnom vremenu. Dilema je rešena. Izgraditi svet iznad sveta u kome će se pronaći identitet i pripadnost, jer smo na ivici bitisanja.
Njen pesnički svet najpotpunije naslućujemo u pesmi ''Nadvisićemo breze''. Biti bolji od sveta, biti umetnik nad svetom i biti breza i nad brezom lepota. Upravo je breza ono tanano, čisto kao poezija, a ono što ih nadvisuje, to je ono nedokučivo, iznad toga, nešto novo i sveže za ovaj svet.
(iz recenzije)
Slađane Ristić
Na savremenoj srpskoj književnoj sceni prisutno je nekoliko generacija pesnika. Jedna velika grupa njih stvara u modernom ključu, uzdižući slobodan stih do zavidnih visina. Toj grupi pesnika pridružuje se i Kristina Selak svojim prvencem PARALELNO SA ŽIVOTOM. Odabirom tema i motiva, kao i veštom upotrebom pesničkih slika i organizacijom stihova, ova mlada poetesa je oformila celu zbirku.
Svi refleksi svakodnevice, sve što čini život mladih ljudi utkano je u ove stihove. Pesme ''Nakon boja'', ''Minut ćutanja za tihe sobe'', ''Pod lipom'' daju nam nadu da će ova pesnikinja u buduće stvarati još snažnije i ubedljivije stihove.
Živko Nikolić
MINUT ĆUTANJA ZA TIHE SOBE
Rasporediću misli u sve četiri sobe,
Po zidovima polepiću svoje ime,
Pustiću ploču bez tona,
Slušaću tišinu.
Vraćam se u prošlost.
Krug.
Skučen i mali,
Voda oko mene,
Nalazim se u utrobi majčinoj.
Miris zrele lubenice.
Htedoh da pustim glas,
Ali mi voda ispuni usta.
Kolut napred – kolut nazad,
Bezgranične akrobacije.
Zatvaram oči, idem dalje.
Soba puna nasmejanih lica,
Torta ispred mene,
Na njoj šest upaljenih svećica.
Crvena haljina i cipelice,
Duvam, ispunjena želja.
Moj osmeh i mali koraci u daljini.
Dvorište, iščekujemo sedog čoveka,
Što stoji uzvišen, važan.
Otvara usta, ali iz njih ni glasa.
U kom pravcu sada da krenem?
