U tekstovima o Nibiruu (prvih dvadesetak u Googleu) smatra se da se je satelit planeta Nibiru (prema Sumerskoj legendi) nekada davno sudario s planetom imena Tiamat koji se nalazio na mestu današnjeg planetoidnog pojasa, a iz tog sudara su nastali planetoidi, Zemlja i Mesec. E sad, Nibiru je bio naseljen vanzemaljcima Anunnaki, a oni su iskoristili priliku i sa svog uglavnom ledenog (i zrak bi se smrznuo) mračnog sveta preskočili na Zemlju. Čime su se kod kuće grejali nije poznato. Na Zemlji su kopali zlato i iz nekog razloga im je bilo jednostavnije genetski modificirati majmune i napraviti i obučiti Homo erectusa da im šljaka kao rob u rudniku, nego recimo, laserima izrezati brdo i buldožerima, bagerima i sličnom mašinerijom organizirati površinski kop. Prema toj navodno Sumerskoj legendi svi smo mi GMO (genetski modificirani organizmi). Stop, stop, čujem nekog iz publike, kakva genetika u Sumerskoj legendi, Sumerani jedva da su mogli znati čemu im služe pojedini organi na telu. Priznajem, ni ja ne razumem taj deo, homo erectus je živio prije 1 do 2 milijuna godina a Sumerani, u uporedbi s tim, maločas. Kako su to oni mogli saznati? Ok, nisam baš sve pročitala do kraja i puno toga ne razumem pa ću zaustaviti zanimljivu priču o stanovnicima Nibirua.

Navodno se Sumerski Sunčev sustav sastoji od dvanaest tela: 10 planeta, Sunca i Meseca.

Potpuno je nejasno kako su Sumerani (osim Nimirua koji se približava svakih 3630 – 3760 godina) videli Neptun i Pluton.

Kad je otkrivena deseta planeta, Erida o kojoj sam pisala prošli put, mnoge su novine pronele priču o Nibiruu i tako su ta dva imena spojena. No, Erida ne može biti Nibiru jer njena putanja, iako eliptična, ne zalazi ni do putanje Neptuna a nekmoli do planetoidnog pojasa.