Izgubiti smisao za život, za bilo koji njegov deo, put je u bezvoljnost, u osećaj beznađa. Istinski je to očaj. No uvek iznova, ma što postigli, kakve god rezultate imali, stvarajući nove živote ili živeći okruženi ljubavlju, potraga za smislom našeg života nastavlja se. Traži se uvek novi smisao našeg ljudskog veka, kao da nam nikad ništa nije dovoljno. Nijedan kao da nije onaj konačni i nikada nas ne zadovoljava. Nešto nas tera da tražimo onaj koji će nadići sve prijašnje, onaj univerzalni koji bi nas potvrdio kao žive u večnom.

To je Čežnja nužna kako bismo nastavili da delujemo u ovome životu. Kada bi bilo koji cilj svojim ispunjenjem doneo konačno zadovoljstvo, bilo bi to kao da smo izgubili svrhu naših ovozemaljskih života. Čežnja, kao cilj, nužna je kako bismo bili zaokupljeni životom umesto smrću i prolaznošću. Jedinstveni su, retki trenuci duboke spoznaje da naši životi i te kako imaju duboke razloge, da smo jedinstvena stvorenja u svakom pogledu.

Znatiželjno dete u nama postavlja pitanja, a već su pitanja najprecizniji odgovori. Prestati pitati se i čeznuti za novim iskustvima, pa ma što ona potencijalno mogla doneti, lošije ili bolje trenutke, značilo bi prestati biti ljudi. Teško je to moguće, čak i u ovim vremenima, kada sposobnost svakog spoznavanja pada pod teretom sveta temeljenog na obrascima jeftinog uspeha – na pozornici na kojoj se banalizira svaka ljubav, svaki odnos, svaka spoznaja, da je sve što proživljavamo ništa drugo nego deo naših sudbina, slučajnosti ili podudarnosti, kako nam volja.

Imati smisla, volje, činiti nešto, naći smisla u bilo čemu, spoznati krajnji smisao egzistencije… Zašto onda, napeti i opterećeni, nametnutim dogmama – koje nam postavljaju oni koji se odriču sebe kao čoveka i žele stvoriti zombije bez duše – kroz takav besmisao, veštački i strašljivo, na silu, želimo uhvatiti smisao, umesto da ga jednostavno živimo u svakom segmentu naših života. Zato bi se jedino, zaokupljeni življenjem, trebali pitati: Koji mi to smisao zapravo tražimo? I zatim učiniti novi, prvi korak, korak deteta koje svojom spontanošću i jednostavnošću u jednom pokretu zagrebe najdublje ispod površine. Ispod svake površnosti.