Samo ovako možemo rešiti ili prevaziući bilo koji problem u životu
Kvantni skok u svesti
Tek kada uklonimo sve one emocije koje nam zamagljuju racionalni um i odgovor, tek tada ćemo shvatiti rešenje bilo kojeg problema. U korenu odbijanja je uvek strah i neizvesnost. Naše popuštanje pred odbijanjem da razmišjamo na drugačiji način je kvantni skok - klalitenije i svrsishodnije razmišljanje. Jer svaki odgovor mi "znamo", ali racio ga odbacuje.
Ajnštajnu se pripisuje
izreka da ne možemo rešiti problem na istom nivou razmišljanja na kome
smo ga stvorili. To je posebno primenjivo na odnose i emocionalne
probleme, kao i životne okolnosti koje stvaramo.
Često se uhvatimo
u začarani krug emocionalnih poriva i misli usmerenih na promenu spoljne
situacije i drugih ljudi, odluka koje donosimo racionalno, a zatim ih
povlačimo ili se mučimo usled suprotstavljenih emocija, ili rastrzanosti
koja nam onemogućuje da uopšte donesemo odluku.
Svaki od tih poriva,
emocija i misli sadrži delić istine i delić zdravih i opravdanih želja -
ali niti jedan ne percipira širu sliku. Dok ne rešimo uverenja i
emocije koje nas ograničavaju, svaki od tih poriva će nam se periodično
činiti ispravnim ili realističnim, i svaki od njih biće suprotstavljen
ostalima. Nakon što iscelimo ograničenja i, što je posebno bitno,
integrišemo izgubljene ili zaboravljene kvalitete, delove svesti našeg
istinskog bića, shvaćamo izreku zen-mudraca: suprotnost istini takođe je
istina. Možemo pogledati situaciju s daleko dubljim razumevanjem i
uvidom, i, što je još važnije, bez ograničenja koja nas sputavaju. Tada
je rešenje očito i samo po sebi razumljivo, slično kao kad sa strane
promatramo druge ljude koji se bore sa svojim
problemima.
Primer, možda vas ne zadovoljava kvalitet vašeg
partnerskog odnosa. Možda se u vama bore ljutnja, ljubav, prkos, strah,
misli kao što su: on/ona je bolji/a od mnogih drugih... i bolje da sam s
njim nego sama... ali ne ceni me i ne primećuje koliko bih želela...
ali u nekim situacijama je ipak tako pažljiv... a pitanje hoću li moći
naći ono što želim ako prekinem... ali ipak želim daleko više nego što mi
ovaj odnos pruža...
Pokušavanje da promenimo drugu osobu i
spoljnu situaciju, ili donošenje racionalne odluke, po pravilu je
neuspešno - a čak i ako je (najčešće privremeno) uspešno, unutarnji
problem ostaje nerešen, emocije neisceljene, a izgubljeni delovi nas
neintegrisani, pa ćemo vrlo brzo stvoriti, ili će nas privući, slična
situacija i slični osećaji, sve dok se konačno ne okrenemo sebi i ne
usmerimo na rešenje uzroka problema.
Traumatična iskustva i
toksični odnosi uzrokuju rascepkanost ličnosti - pojedini delovi se
odbacuju kako bi ustupili mesto ograničavajućim uverenjima (često
pozitivni kvaliteti među kojima je na prvom mestu samopoštovanje), drugi
se potiskuju i ostaju nezreli (neugodni osećaji), a neki se razvijaju i
stvaraju kao maska ili kompenzacija (npr. agresivnost, uloga žrtve,
ponekad i pozitivni kvaliteti kao što su intelekt, polnost,
humor...).
Nakon što se rešimo ograničenja, možemo integrisati,
primer, izgubljeno samopoštovanje, optimizam, unutarnji osećaj
sreće... i postaje nam očito, zavisno od situacije, da smo, primer,
burno reagovali na sitnice koje su se mogle rešiti iskrenim i smirenim
razgovorom bez predbacivanja, ili smo zaista zanemarivali sebe iz straha
da ne zaslužujemo i ne možemo naći bolje. Možda smo racionalno to shvatali
odavno ranije - ali slično kao kad pokušavate prijateljicu podstaći na
racionalno i pozitivno rešenje njenog problema, uplele bi se emocije i
strahovi koji bi nas povukli natrag. Pokušavati izabrati između
racionalnog i emocionalnog, između jedne emocije i druge... posve je
uzaludan posao, dok se ne postigne stepen integracije iz kojeg vaše biće
može osećati i delovati usklađeno, na novom stepenu zrelosti i zdravlja.
To je istinski kvantni skok u svesti.
Poteškoća je u tome što je
vrlo lako omalovažiti svoj doprinos problemu, povesti se za nezrelim
emocijama koje nam se u tim trenucima čine vrlo realistične, ili ostaviti
njihovo rešavanje 'za kasnije' - u takvom odlaganju i nepotrebnim
frustracijama mogu proći godine, umesto da se to vreme iskoristi za
napredovanje i stvaranje sretnog i zdravog života.
@ Lazar 2022.