Svet oko nas je u neprekidnom kretanju i menjaju. Ipak, često imamo tendenciju da „zaustavimo“ i sebe i život kada nam je dobro i kada smo srećni sa željom da tako trajno ostane. A kada su neprijatni periodi života u pitanju najviše bismo voleli da ih prespavamo ili preskočimo. Ako je to i vaš slučaj „zreli ste“ za rad na sebi. Hteli mi to ili ne, svakog jutra, život se iznova rađa. Kao što je i priroda svakog jutra drugačija, tako,je i naš “susret” sa svakim novim danom različit. Kakav će nam dan biti zavisi od toga da li smo spremni ili nismo, da li imamo neki dnevni plan ili se prepuštamo inerciji, ili onima koji veoma dobro znaju kako da iskoriste svoje i naše vreme, svoje i naše potencijale. “Jutrovanje” određuje da li smo zatečeni životom, da li ćemo biti iskorišćeni ili izmanipulisani ili ćemo gospodariti svojim vremenom, veštinama i životom. U toku školovanja stekli smo znanje o mnogim stvarima, naučili razne veštine, ali nas nisu učili KAKO da upoznamo sebe i druge ljude i kako da razumemo svrhu i smisao života, kako da živimo. Generacije naših predaka su se neprestano borile za nešto jer je to bio način da prežive i opstanu. Vremena su se menjala, stil života takođe i postepeno se prešlo sa borbe za opstanak na borbu za uspeh, prestiž, slavu itd. I način života i međuljudski odnosi su danas bitno drugačiji. Moderno vreme je svojim standardima nametnulo potrebu da se “radi na sebi”, mnogo više i drugačije nego što se nekada radilo. Danas, termin “rad na sebi” pokriva i objašnjava mnogobrojne aktivnosti koje ljudi preduzimaju da bi se bolje osećali, lakše i kvalitetnije radili i živeli. Neki su više usmereni na sticanje novih veština i na lični razvoj koji će im omogućiti brži napredak u karijeri, dok su drugi više preokupirani rešavanjem psiholoških problema, blokada i strahova što se takođe pozitivno odražava i na profesionalni plan. Opet, postoji čitava armija onih koji su preokupirani fizičkim telom a kao kontrateža u su oni preokupirani duhovnim razvojem. I svima je zajedničko to što se na neki način bave sobom pa otuda i taj termin “rad na sebi” može da se upotrebi za svaku od pomenutih grupacija. Sve više ljudi uviđa da se može bolje živeti, i shodno tome, opredeljuje za akciju da nešto konkretno uradi na tom planu. Shvatili su da mogu živeti i raditi drugačije od roditelja i prošlih generacija kojima je “rad na sebi” bio prilično strana tema. Zahtevi tehnološkog razvoja su nametnuli standard koji se bez neprekidnog učenja i rada na sebi teško mogu zadovoljiti. Od “otkačenih” osobenjaka koji su tražili nešto više, (kako je nekada bilo) rad na sebi je postao sasvim uobičajen, prihvaćen i poželjan. Taj talas je zahvatio ne samo pojedince već i mnoge firme.
Da biste što bolje iskoristili resurse koje ulažete u rad na sebi, poželjno je da napravite plan jer se lako može desiti da vas ponese kolektivna inercija i da potrošite mnogo energije, vremena i novca bez zadovoljavajućih rezultata. Krenite od tačke gde jeste – uradite što objektivniju analizu sebe i situacije u kojoj se nalazite. Budite „nepristrasni posmatrač“ da biste zadržali objektivnost i imali što realniju slike sebe i situacije u kojoj se nalazite. Napišite to što sada jeste i šta želite da promenite. Zatim napišite šta želite da postignete i plan kako ćete to da uradite. Korak po korak. Sam proces ispisivanja će pomoći da se nejasnoće i nedoumice osvetle i sveobuhvatnije sagledaju. Samim tim će i ceo proces ići brže i lakše.
Odvojite vreme za osamu i boravak u tišini. Nemojte misliti da je to gubljenje dragocenog vremena. U tišini i osami ćete se lakše povezati sa sobom i svojom intuicijom. Lakše ćete čuti sebe, svoje želje i potrebe a samim tim vaš plan će biti precizniji i kvalitetniji. Osama i tišina će vam revitalizovati um, povratiti energiju i kreativnost. Najbolje je da to vreme provedete u prirodi, na čistom vazduhu. Kada ne možete ići u prirodu, napravite oazu osame i plemenite tišine u svom stanu. Isključite TV, telefon, radio … U ovom veoma bučnom svetu i vremenu, veliki je izazov priuštiti sebi ovo zadovoljstvo.
Posvetite pažnju upravljanju vremenom. Ako vam to ne ide, potražite stručnu pomoć ili savet i usmerenje onih koji su tom veštinom uspešno ovladali. Umesto da se žalite da ništa ne stižete i da nikada nemate dovoljno vremena, pažljivo isplanirajte svaki dan, sedmicu i mesec. Postavite prioritete i budite umereni u planiranju aktivnosti da se ne biste iscrpeli nastojeći da ispunite planirano. Imajte na umu da „papir trpi sve“ i zato maksimalno koristite razboritost kada ispisujte plan umesto pukog ispisivanje liste stvari koje treba uraditi bez preciznog određivanja vremenskog perioda potrebnog da se to završi. Usporite tempo kojim živite. Nije to gubljenje vremena. Vreme se gubi kada jurimo, opterećeni brigama, stresom i strahovima. Tako provedeno vreme je izgubljeno.
Prilagodite životni stil sebi, svojoj konstituciji. Imajte na umu da je svaka osoba različita i da kopiranje nečijeg dobrog životnog stila ne znači da će biti dobar i za vas. Pre nego što nešto usvojite zato što se kod drugih pokazalo kao dobro, proučite više opcija. Na primer: Ako je u pitanju način ishrane, dobro se informišite, proučite sisteme ishrane koji vam se čine zanimljivim. Konsultujte stručno lice i nakon toga odaberite ono što je za vas najbolje.
Naučite nove veštine: učenje je je proces koji traje ceo život. Budite smeli I originalni u pravljenju izbora šta ćete i od koga učiti. Ako spadate u grupu ljudi koji su to sve već uradili i dugo već isprobavali a opet nisu postigli ono što bi želeli, razmislite da ste može nešto bitno prevideli. Potražite konsultanta ili odgovarajućeg terapeuta, zavisno od toga sa kojom vrstom problema se suočavate. Na raspolaganju su različite metode koje mogu pomoći (psihoterapija, reiki, theta isceljivanje, EFT i mnoge druge…). Istražite, informišite se o različitim metodama pomoći za rešavanje psiholoških problema.
Uvedite svakodnevnu meditaciju. Bićete iznenađeni efektom koji će ta dobra navika imati na vaš celokupan život. Rad na sebi je proces koji neprestano traje. Ponekad vidljiv, ponekad samo vama znan i za druge nevidljiv. Možda ta faza razvoja i jeste najlepša – to je vreme kada postavljate zdrav temelj, preispitujete i sebe i ono što ste uradili da bi svaki sledeći korak bio bolji i lakši. Ono što je bitno, ne posustajati, a ako se to ipak desi, biti blag prema sebi jer kao što kaže stara poslovica: Nije veština ne pasti, nego posle pada ustati. I nastaviti dalje… 
|
