Zaglavio sam! Šta da radim?

Ne mogu vam reći s koliko klijenata sam radio koji su izbezumljeni jer osećaju da su “zaglavili” u svojim životima. Obično se osećaju jako uznemireno i ljutito jer im život ne donosi ono željno, uprkos činjenici da na pitanje šta žele, obično nema konkretnog odgovora. A deo problema je upravo to. Ako ne znate šta želite, kako možete očekivati ​​da ćete to dobiti? Ili čak, ako ne znate šta želite, kako očekujete da ćete znati kada to i dobijete? Često moramo kopati kroz neke slojeve da bismo došli do srži problema. Srž problema je obično veliko, debelo, dlakavo iznenađenje - nešto sasvim deseto (Dobro za naslov!).

Kada radim sa ljudima kada se osećaju zaglavljeni u svojim životima – ili kada radim sa sobom jer se osećam zaglavljeno! – Često se pozivam na članak Elizabet Gilbert, autorke knjige "Eat, Pray, Love". Pisala je o tome da je imala sreće utoliko što nije imala previše strasti u životu koje bi je zbunile na svom putu; pisanje je zaista bila njena jedina prava, uzavrela, životna strast (Način da se pobegne). Ipak, nakon uspeha te njene knjige, odmah je počela da piše drugu koja je bila totalni promašaj - narodski rečeno: knjiga-stranje.( to je ona dala sebi ovu samoprocenu - ocenu)

Osećajući se potpuno demoralizovano, obratila se prijatelju od poverenja jer po prvi put u životu nije osećala apsolutno nikakvu strast za pisanjem. Ni za ič da se pomeri. Kao što se mislilo, izvor kreativnosti je presušio. Njena prijateljica joj je dala ovaj savet i ovo je savet koji ja dajem sebi i svojim klijentima:

„Odmorite se! Ne brinite što nećete neko vreme slediti svoju strast. Umesto toga, sledite svoju radoznalost!” 😉

Zaključak Elizabetine priče je da je ona uradila upravo to. Osetila je „skromnu iskru“ interesovanja za učenje baštovanstva, pa je na to skrenula pažnju. Odmaknula se od svog stola i kompjutera i otišla u baštu na nekoliko meseci, i odjednom osetila otvaranje, uključila svoj kompjuter i ponovo počela pisati. Uspešno, mogao bih dodati.

REŠENJE: 4 načina da se osećate nezaglavljeno

ZASTANITE! Baš kao Elizabet, odmakni se i odmorite se pobogu! Prestanite da radite to! Odmaknite se pre nego što vam glava bude osetila da će eksplodirati ili ako osetite da se treba prijaviti u "Lazu Lazarević".

IZMERITE SVOJA OČEKIVANJA. Baš sam neki dan razgovarao sa svojom ćerkom o tome kako barem možemo biti svesni kada naša očekivanja – od nas samih, od drugih, od stvari – izazivaju osećaj frustracije. Kada se osećamo zaglavljeni, osećamo se uznemireno i frustrirano, kao da stvari izvan nas na neki način kontrolišu našu sudbinu. Ma, prodajem kuću! Eh, a kada shvatite, da ne možete vi biti rešenje ili "kraj svega" i svima oko sebe - e tadaćete osetiti da ste manje frustrirani i manje "zaglavljeni". Jednostavno prilagođavanje vaših očekivanja pružiće vam veliko olakšanje. Religija to lepo kaže: otpusti malo...

OLAKŠAJTE SITUACIJU. Nastavite. Ali pogledajte da li možete pronaći načine da se razvedrite. Pogledajte smešan film. Idite u šetnju. Skuvajte fino jelo. Zaljubite se. Kupite sebi nešto lepo! Preusmerite svoje misli na nešto opipljivo i izvodljivo u ovom trenutku. Kada se osećamo zaglavljeni, imamo tendenciju da se čvrsto držimo tog osećaja poput onog: "OMG!" Naravno, ako ste osoba koja se tako oseća 98% vremena, kada govorimo o nečemu malo drugačijem. Ipak, ako je ovo nešto što povremeno doživljavate, velike su šanse da vam treba samo nekoliko alata i nekoliko podsetnika da se ponovo kalibrišete. I, eto vas!

NAPRAVITE KORAK, BILO KOJI KORAK. Osećaj zaglavljenosti je zaista užasan osećaj sam po sebi. Kao hodanje u buretu s katranom. I da se razumemo: ovaj osećaj ne donosi ništa bolje u nama. U stvari, to izvlači cinika u meni. To otkriva najviši kalibar samoomalovažavanja koji sam mogao da prikupim. Izaziva svaki osećaj oskudice i straha od nepoznatog, sve zavezano velikom debelom obeshrabrujućom mašnom na vrhu. Bele boje! Bela je boja jadnika i jada. Boja tuge i smrti. Crna je za nešto čega više nema. To je više od smrti.

Dakle, kada možemo napraviti korak - ka nečemu - možemo početi osećati mali osećaj pokreta. Ponekad je to sve što nam treba. Samo pokret, i to lagano, napred. Međutim, vi to možete definisati. Trebate proceniti svoj brak? Treba da ustanete sat ranije? Želite da pređete sa osećaja anksioznosti na osećaj lakoće u svom životu? Učinite mali korak. Možda ćete biti iznenađeni onim što se neočekivano otvara dok to radite.

🐉

---

                 

---