Priča s Bogom
Znam da mnogi neće ni pogledati ovaj tekst. A dosta njih razmišljaju šta se krije u tekstu. Poruka gospodo. Obična i lepa životna poruka. A do nje dolazite ako priču pročitate. Kako vam drago.
Jednog sasvim običnog dana rešio čovek da ODUSTANE. Rešio da digne ruke od posla, od svoje veze, i od svoje duhovnosti. Izbegavam da kažem tu tešku jeretičku reč... Zapravo, rešio da odustane od života.
Ali, pre nego što je rešio da to definitivno uradi, otišao je u šumu na poslednju šetnju sa Bogom. I rekao mu:
„Bože, možeš li da mi daš jedan dobar razlog da ne odustanem?“
„Pogledaj oko sebe. Da li vidiš paprat i bambus?“, pitao ga On.
„Da“, odgovorio je čovek.
„Vidiš. Kada sam ih zasadio, dobro sam brinuo o njima. Pazio sam da budu na mestu gde ima sunca, zalivao sam ih. Paprat je baš brzo rasla. Brzo je prekrila tlo. Ali, od bambusa ništa. Ipak, nisam dizao ruke od njega. Sledeće godine, paprati je bilo još više, a od bambusa ni traga ni glasa. Ipak nisam odustajao. I treća godina bila je ista, kao i četvrta. Ja nisam odustajao. Onda, pete godine je mala sadnica bambusa iznikla. U poređenju sa paprati bila je ništavna. Ali, samo šest meseci kasnije, bambus je izrastao preko tri metra. Pet godina mu je trebalo da pruži korenje koje ga je ojačalo i omogućilo mu da raste. Uostalom, ja ne bih stvorio ništa što nema šanse za preživljavanje. Znaš li da si i ti u vreme dok si patio zapravo pružao svoje korenje? Kao što nisam dizao ruke od bambusa, ne dižem ih ni od tebe“, rekao mu je Bog.
... ??
„Ne upoređuj se sa drugima. Bambus ima sasvim drugačiju svrhu od paprati, ali obe biljke čine šumu lepšom. Doći će i tvoje vreme. I ti ćeš porasti“.
„Koliko treba da porastem?“ pitao ga čovek ljubopitljivo.
„A koliko će bambus porasti?“ , uzvratio je On.
„Verovatno koliko god može“ reče čovek.
„Upravo tako. Učini me ponosnim pa i ti porasti koliko god možeš“, reče mu Bog.
|