Zašto se ne ostvare svačije želje i snovi?

1. Negativni uticaj iz ranog detinjstva:

Prvi problem je što se čovek od ranog detinjstva uči da je ono što najviše želi u životu jednostavno neostvarivo. S ovom mišlju on odrasta, a svake godine njegova duša se sve više spaja uz predrasude i strahove, postaje preplavljena osećajem krivice.

2. Strah od nanošenja boli voljenima:

Ako osoba još uvek ima hrabrosti pratiti svoj san i ne odustati od borbe za njega, čeka ga sledeći test: Ljubav. Zna šta bi želeo postići ali boji se da će, ako se odrekne svega i sledi svoj san, naneti bol svojim najmilijima.

To znači da osoba ne razumije da ljubav nije prepreka, već naprotiv, pokretač. A onaj ko mu zaista želi dobro, uvek je spreman da ga pokuša razumeti i podržati na tom putu.

3. Strah od neuspeha i poraza:

Kad osoba shvati da ljubav nije prepreka, već pomoć na tom putu, suočava se s trećom preprekom: strahom od neuspeha i poraza...

Pitate se: jesu li porazi zaista neophodni? Bez obzira jesu li potrebni ili ne, oni se događaju. Kad se osoba tek počne boriti za svoje snove i želje, ona iz neiskustva čini mnogo grešaka. Ali to je značaj ljudskog bića, pasti sedam puta i ustati osmi put.

U ovom slučaju pitate se zašto bismo sledili našu sudbinu ako ćemo zbog toga morati patiti? Tada, kada neuspesi ostanu iza nas doživećemo osećaj potpune sreće i početi više verovati sebi.

4. Strah od ispunjenja životnog sna.

Sama svest da će se ostvariti ono o čemu je čovek sanjao celi život ispunjava njegovu dušu osećajem krivice. Tad se čovek osvrće oko sebe i primećuje da mnogi ljudi nisu uspeli postići ono što žele, a onda počinje misliti da ni on toga nije vredan. Čovek zaboravlja koliko je morao proći i žrtvovati u ime svog sna. Zato je važno uvek podsećati se da ste dostojni onoga za šta ste se borili.