Nikad nije sve izgubljeno ako ti sam ne odustaneš. Tačno je to. Uostalom, svima je to poznato. Ali mi nije poznato kako ne kapirate da nam želje ostare s čekanjem, i nisu više kao na početku. Nema više one poletne snage jer ta veza se više ne napaja istom količinom energije. Ona je samo u tvojoj glavi! I ako je sretneš na kraju, kakvo je to zadovoljstvo ispunjeno ostarelim željama? Ponovni susret, sasvim različit od onog u koga si se zaljubio, i ostao da ga čekaš.

Nerazman je čovek, misleći da je postigao cilj, a izgubio je dragoceno vreme. U krajnjem slučaju, ovaj drugi koga si čekao - nije gubio vreme. Nije te čekao. I ne čeka te. JAvio bi ti se! Nekako ostaje da sam sebi kažeš: "Budalo". Ali, očigledno da nema ko to da uradi. Uvek je tako. A na kraju je uvek nešto drugo. Na kraju, i kada se sretnete - to je nešto sasvim drugo. Više će ti stvari smetati kod njega/nje, nego na početku.

Ta vrsta zadovoljstva, da ponovo budeš s nekim je vrsta sebičluka. Da taj partner želi da bude s tobom, on bi bio. Pusti ga da bude srećan, a ti potraži svoju sreću negde na drugom mestu. On je sada s nekim ko mu više odgovara. Ko mu pruža više od tebe. To je sasvim jasno, i kako već rekoh, nekorektno je nekome kvariti njegovu sreću.

Ti više nisi njegova kuca, maca, ljubav, srećica ili sreća. Jer kada je želja obostrana, onda ste već zajedno ponovo, odavno. A ovako, samo zadovoljavaš svoj ego. Niko nema pravo ni nad kim! Nema od obavezu ni da ti se odazove. Nikakvu obavezu prema tebi nema. A juriti za nekim koga uopšte više ne interesuješ, govori o tvojim slabostima. Slabost prema nekome, je samo tvoj aunutrašnja slabost koja ne proizvodi nikakvo pravo ni nad kim. Inače, kada je ego u pitanju, uvek se spotakneš.

I zato - ne čekaj nikoga. Razočarenje ti ne gine. Sada ste vas dvoje samo neki drugi ljudi. I ništa više.

Pred ogledalo! Popričaj iskreno sa sobom.