Karmičke naslage su guste energetske tvorevine u našem biopolju. Telo je najviše "karmičko", ono pripada elementu zemlje koja je najgušći i najtvrđi element. Čim posedujemo fizičko telo, posedujemo i određeni nivo karme da odradimo, otplatimo, očistimo, ali i zaradimo novu. Zbog neznanja o postojanju uzroka i razloga utelovljenja, mi svoje fizičko telo uglavnom doživljavamo na pogrešan način. Zemlja je, uslovno rečeno, "najprljaviji" element jer zadržava i taloži sve nečistoće koje rezultiraju bolešću fizičkog tela. To ne znači da smo mi, kao fizičko biće "prljavi", već da smo podložni akumuliranju mentalnih, psihičkih i drugih nečistoća koje se otvrdnjavaju (kristališu) kroz bolest ili druge energetske poremećaje koji blokiraju naš napredak.
Karmičke naslage se najviše gomilaju oko izvora prane - srca i čakri, zbog čega s vremenom postajemo emocionalno otupljeni, bezosećajni i kruti, materijalisti, netolerantni i odbojni za ljubav i sve druge dobrobiti u životu, kao što je zdravlje, blagostanje i sl. Svaki konfliktan obrazac se stapa u ogromnu kolektivnu nakupinu koja zahteva da bude rastvorena ljubavlju ili prisilnom intervencijom. Na primer, mi smo nekome bili zla svekrva u ranijem životu i naneli smo dosta bola toj osobi. U ovoj inkarnaciji srećemo tu osobu kroz neki drugi odnos, ali će naša pojava kod te osobe izazivati neobjašnjivu uznemirenost i grč u stomaku. Ta osoba nikada nije otpustila negativne osećaje i među nama još uvek postoji odnos. Zbog toga smo ponovo spojeni u ovoj inkarnaciji. Što je odnos bliskiji u ovoj inkarnaciji, što je intenzivniji, to je znak bliske veze u ranijem životu. Najviše su karmički, i ujedno najkomplikovaniji, odnosi sa roditeljima, decom i partnerom, to su odnosi gde najviše zapinjemo, koji nam crpe najviše energije, kroz koje smo opterećeni osećajima krivice, duga i sl. Zatim, mnogo karme imamo sa radnim kolegama, posao koji radimo je karmičkog karaktera i to nam je druga porodica. Kroz posao možemo da očistimo dosta karme, ali i da zaradimo lošu karmu, posebno kroz odnose sa nadređenima i podređenima, vrednovanju ljudi prema statusu i imovinskoj koristi, načinu na koji dolazimo do novca (dozvoljeni i nedozvoljeni), kao što je primanje mita i sl. Neki poslovi su izrazito karmički, kao na primer, doktori, hirurzi, medicinari, koji lečenjem i služenjem otplaćuju svoju karmu.
Međutim, na našim prostorima su određeni pojedinci (doktori, policajci, političari, ljudi na položaju), kroz svoj posao, izloženi izazovu uzimanja mita za svoje usluge i istovremenom gomilanju loše karme. Problem je što mi, zbog ljudske slabosti, delujemo u trenutku, ne razmišljajući da svojim delima deponujemo novu karmu. Te osobe, od kojih smo uzeli mito, ćemo sigurno sresti ponovo. Možda u nekoj drugoj inkarnaciji mi više nismo lekar, već smo u nekom zavisnom položaju u odnosu na tog pacijenta, možda je on policajac koji će nas kazniti za taj iznos novca koji smo mu uzeli. Možda je lopov koji će nam ukrasti tačno toliko novca. Sve se dešava sa razlogom, i ako prihvatimo tu činjenicu, biće nam mnogo lakše da prihvatimo određene gubitke sa kojima se suočavamo. Ljudi često gube velike količine novca na ovaj ili onaj način, ali to je samo susret sa starim znancima ili što bi se narodski reklo "došao đavo po svoje". Možda između momenta izvršenja dela i trenutka poravnanja postoji veća vremenska distanca, ali vreme je samo mentalni koncept, iluzija uma, ali ne i stvarna prepreka da se spoje uzrok i posledica. Telo ima sposobnost samoregulacije do određene mere. Ako mu uporno šaljemo nameru bolesti, ona će prevladati. Na koji način šaljemo nameru bolesti? Tako što ne volimo svoje telo, šaljemo mu negativnu energiju, jer mrzimo svoje premale ili prevelike grudi, svoja stopala, stomak, voleli bismo da smo malo niži ili viši, ne volimo svoju boju kose ili očiju, takođe, negativnu energiju prema telu šaljemo kroz način prehrane. Kada bi zaista naše telo ostalo zdravo i povrh svih negativnih programa, onda mi ništa ne bismo naučili niti bismo imali potrebu da se menjamo (popravljamo). Bolest je neosvešćenom čoveku neophodna u nekoj meri, kao odgovor na štetne obrasce i programe. Nije suština bolesti da nas kazni, iako se karma često doživljava kao kazna, već da nam pokaže put, da osvestimo gde smo grešili. Sva čudesna isceljenja, ma koliko se nama činila nemogućim, ipak se dešavaju i posledica su prodiranja Duha. Na primer, majka koja podiže kamion da bi izvukla povređenog sina potvrđuje da je snaga duha iznad materije. Karma se spušta u materijalni oblik da bismo nešto preduzeli i aktivirali svoj duh. Ljudima je često neophodna neka vrsta pritiska, a neki od nas pokažu najbolje od sebe kada su pod pritiskom. Ratovi i poplave ujedinjuju ljude i izvlače njihovu humanu, duhovnu prirodu, koja je u nekim drugim okolnostima potisnuta.
|
