Šetajući parkom Steglitz u Berlinu, Kafka je sreo devojčicu koja je jecajući plakala jer je izgubila je lutku.

​Kafka je ponudio da joj pomogne, da je pronađe i predložio sastanak narednog dana na istom mestu.

Ne mogavši pronaći lutku, napisao je pismo, navodno od lutke - i poneo ga sa sobom kada su se ponovo sreli.

"Molim te, ne plači, otišla sam da vidim svet, pisaću ti priče o mojim avanturama ...", tako je pismo počelo.

Kada su se on i devojčica sreli, čitao joj je pažljivo pismo u kom su opisne izmišljene avanture voljene lutke.

Dete se utešilo i kada su se njihovi sastanci završili, Kafka joj je poklonio lutku. Očito se razlikovala od originalne lutke, u priloženoj ceduljici je objasnila ...

"Putovanje me je promenilo."

Mnogo godina kasnije odrasla devojka pronašla je ceduljicu skrivenu u svojoj lutki koju je dobila na poklon. U kojoj je rečeno:

"Sve što voliš vrlo je verovatno da ćeš izgubiti, ali na kraju će se ljubav transformisati u drugi oblik."

Izvor: https://www.facebook.com/EticaMente