Ćutnja
Ono što čujemo jednako je važno kao i ono što kažemo. U tom duhu, i ćutnja je komunikacija. I da ne bih dužio, evo pitanja, pa i mogućih odgovora zašto ćutimo?
-
Ćutimo kada ne znamo šta bi rekli
-
Ćutimo kada nas ne slušaju
-
Ćutimo kada smo krivi i nemamo šta reći u svoju odbranu
-
Ćutimo kada ne želimo ništa reći.
-
Ćutimo kada vidimo da šta god kažemo, druga osoba to ne čuje.
-
Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo šta reći.
-
Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo kako to reći.
-
Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo kome to reći.
-
Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo zašto to reći.
-
Ćutimo kada ne znamo kako će ono što bi rekli, druga osoba shvatiti.
-
Ćutimo kada znamo kako će ono što bi rekli druga osoba shvatiti.
-
Ćutimo kada ne želimo povrediti drugu osobu.
-
Ćutimo kada želimo povrediti drugu osobu.
Bez obzira iz kog razloga ćutimo, jedno je sigurno: mi ćutimo. I sigurno je da mi sami biramo razlog naše ćutnje. Biramo ga na isti način na koji biramo ono što ćemo reći.
Kao što mi sami biramo razlog naše ćutnje, tako i osoba koja sluša našu ćutnju sama bira što će čuti u našoj ćutnji. Mi sami biramo što ćemo čuti kada neko nešto kaže, i mi sami biramo što ćemo čuti kada neko ćuti.
Komunikacija postoji dokle god onaj ko ćuti pokušava nešto time reći, a onaj drugi pokušava nešto čuti u našoj ćutnji.
Mudrolijanje zastupa stav i kada ćutimo, nas dvoje komuniciramo na nekom nivou. Ali to je tako daleko od svakodnevnog života, da ću se povuci iz te priče.
Hm,I evo, sada ću i ja zaćutati.
Đ.Lazar, 2009.