Osetila se neka loša energija u vazduhu od koje joj je bilo muka. Cipele su neudobne. Farmerice preuske, majica previše otvorena, a ovaj čovek pored mene sasvim je pogrešan... Prolomio se krik koji nikad nije izašao iz njene utrobe, ali je bio toliko glasan da je naneo trajna oštećenja njenim unutrašnjim organima. Krik bola! Bolje je bilo da je kriknula i prelomila već jednom ono što je trebala odavno da uradi.

...

Teško je srcu reći da nešto nije dobro za nas, a još teže je odoleti iskušenju koje nam se pruža na tacni jer nam u podsvesti tanani glasić govori da je život prekratak da bismo se uzdržavali od užitaka. Ono što nam taj prevarantski, prepredeni glasić zla ne govori je da je život isto tako prekratak za pogrešne muškarce koje ćemo zbog nekoliko strasnih noći oplakivati godinama.

HVALA...JA ĆU DA NASTAVIM...

Dok smo pili vino i čekali večeru u restoranu "Sole D Italia" u istoj ulici u Budimpešti, pogledala sam kroz prozor. Parlament je izgledao nestvarno. Svetla su se ogledala u reci. Bilo je neverovatno. Orkestar je svirao neku tugaljivu melodiju, ozbiljnu muziku koja je doprinosila čitavoj drami. Mojoj drami. Gledali su nas pojedinci. Ljudima smo izgledali kao "neskladan" par. . Ipak je bio dosta stariji... I što je najgore, to se dalo videti i iz daljine. Bože...

Ali situaciju sam presekla na poznat način. Praviću se da mi je lepo. Pa valjda ću uspeti da prevarim sebe? Valjda? Pogledala sam u čoveka preko puta stola i pomislila koliko me u tom trenutku boli to što mi je lepo. Boli me to što je tako sve savršeno, da mi se čini da sanjam. Najzad je tu, pored mene. Uživamo u gradu, u muzici, hrani, jedno u drugom...

Ne znam da li ste ikad osetili to užasno mazohističko kidanje utrobe kada uživaš u nečemu što znaš da sutra nećeš imati...

Zašto biram pogrešne muškarce?

Nije on loš... Samo je loš za mene. Sad i ovde, dok sedimo pored Dunava i slušamo kako pevaju neke nedefinisane pesmice na improvizovanoj bini. U pozadini ide pesma „Sex on fire” i ja sa podsmehom gledam, prvo u vodu ispred sebe, a onda u nebo i krošnje iznad nas. Pitam se koliko će trajati, a znam da neće dugo jer je pogrešno, sve ovo što radimo. Pogrešna je Budimpešta, pogrešan je hotel, smeh moj, lažni, o sreća koju nikad nećemo imati, pogrešne su patke koje su zarobljene u veštačkom jezeru od 10 kvadratnih metara očo ovi labudovi na Dunavu koje deca hrane kokicama..

...

Mora sebi i vama da priznam da biram pogrešne muškarce jer, koliko god to glupo zvučalo, nisam spremna za prave. Tek sada, posle x godina shvatam da su muškarci koje biramo odraz nas samih. Da, to zvuči užasno jer, Bože moj, ko bi hteo da bude sa egoističnim, ali činjenica je da su svi naši postupci NAŠI i da su odraz nas samih, a izbori su naše odluke. Mogla sam zaboraviti i ostaviti to kao prolaznu romansu, posvetiti par stihova i ćao. Ali ne. Mazohista uvek ide do kraja dok jedno od dvoje ljubavnika ne pusti krv.

Sledeći put kada kažeš sebi „Ah, nije pravi za mene...” veruj svom instinktu i produži dalje. Nemoj biti lakoverna, laka, verna, naivna, zaljubljena kozica, zabluđena ovčica. Nije pravi, jer nije pravi. On će doći kada budeš spremna.

Sklona sociopsihološkim analizama proanalizirala sam svoju bolnu situaciju, sada kada ohlađene glave mogu da razmislim o svemu i kada me ne žiga u grudima zbog nekog tamo N.N. Ja u stvari nisam želela predanu vezu. Nisam bila spremna za iskrenost, posvećivanje pažnje, odricanje, kompromis. Nisam bila spremna i zato mi je bilo lakše uploviti u neku romansu u kojoj ću ispasti žrtva. Ja sam mazohista i znala sam da će tako ispasti, da ću ostati patka u 10 kvadratnih metara koja bućka u krug misleći da stiže negde, dok se vrti u mestu i glumi idiota.

...

Melodrame, komedije, satiru, a najčešće tragikomedije i tragedije. Komično u celoj situaciji je što se duboko u meni ukorenila nada da možda, nekad, negde, u nekoj drugoj Budimpešti opet... Da, opet ći ja. Jer ja sam ja..

Draga, da li pronalaziš sebe u ovoj mojoj priči?

Pogrešni muškarci uništavaju živote, ali samo onih devojaka koje to dopuste. Život je prekratak da bismo bolovali za nekim ko se naprasno pojavio u našim životima, a nije se dovoljno potrudio da tu i ostane. Psihologija je strašna spoznaja zbog koje civilizovani ljudi deluju kao životinje. Partnere biramo uz pomoć instinkta za razmnožavanje što govori da smo mnogo jednostavniji nego što mislimo. Poslušaj svoj instinkt. Biraj onog ko te čini boljom osobom, a ne onog zbog kog ćeš prezirati sebe i stideti se svojih postupaka.

Koliko samo lakše život pada kad pročitaš da tvoje boljke nisu jedinstvene na svetu i da postoji još neko ko je labilan i emocionalan kao ti, zar ne? Svi mislimo da smo jedini na svetu, ali je istina mnogo surovija. Nismo unikatni, nismo toliko jedinstveni koliko mislimo jer je ljudsko ponašanje često ponašanje po modelu i svaki naš postupak se može objasniti sa naučnog stanovišta. Svako od nas je pacijent na svoj način.

Ako si se ikada zapitala „Zašto biram pogrešnog muškarca?”, odgovor si, pretpostavljam, pronašla ovde. Pitanje je samo da li želiš da ga pročitaš, ili je previše šokantno saznanje da sami sebi nanosimo bol i biramo mazohističke veze i ljubavnike.

Preseci! kaži sebi "ne"! Izađi ženo iz začaranog kruga pogrešnih partnera.