@ Vanja Popović

Ne nastojim da utičem na tebe, niti da radim na tvojoj promeni. Ustvari važno je reći i kažem ti: "Nemoj da se menjaš, budi takva kakva jesi." Naša istinska priroda je vrlo jednostavna, ali smo se otuđili od nje. Možemo radi toga optuživati okolnosti, političare, svoje roditelje, poslodavce, stvoritelja... ih!

A zašto je to tako?
Draga moja, odgovorni smo jer smo zaboravili da slušamo svoj unutarnji glas.

Zašto ga ne slušamo?
Pa okrenuli smo se na pogrešnu stranu.

Šta učiniti?
Baš ništa, ne čini ništa da bi postigla ili zaslužila ili zadobila (naprimer moju pažnju ili naklonost). Sve što ti treba oduvek je ovde, samo zaglušen mnoštvom ne možeš čuti.
Da, oboje smo se okrenuli tom mnoštvu, umesto da poslušamo sebe.

Zato te prihvatam potpuno, ti koja to još nisi u svoj punoći.

Vidite, bez obzira na stepen rasta - bilo čijeg rasta, znači druge osobe, dužan sam da je prihvatim kao ličnost u nastajanju. Dužan sam da joj/ti pomognem. To moram tako da činim jer znam, jer "sam znao". Evo, baš sada sam to i rekao. Ne mogu poreći da nisam to znao. Pomoćiću ti, ili ću ti ponuditi pomoć iako ti je i stran moje shvatanje života ili religija, moje istine u koje verujem i moje vrednosti. Prihvatam to što jesi sada, jer ti koja si sada preda mnom važnija si od bilo kog sistema.

Ako sam i uveren u svoju istinu, to može postati tvoja istina, ako sama prepoznaš da je u ona i u tebi oduvek bila skrivena.

Istine prihvaćene nametljivim uveravanjem ne donose slobodu nego patnju. Ono što je stvarno istina je čisti životni potencijal koji se ostvaruje u meni i u tebi kada mu to dopustimo oboje. Kada ne radimo protiv Života, on radi za nas i postaje objava što podstiče lični rast i oplemenjuje odnose. Ako dođemo do tog trenutka, mogu reći da već delujemo i šire izvan naših odnosa. Tu novostvorenu energiju prenosimo na druge ljude.

Moje i tvoje prihvatanje nije pasivno mirenje, rezignacija, već međusobno pružanje prilike da oboje uđemo u proces istraživanja i iskrenog izražavanja sebe. Prihvatanje, dakle, uključuje i uzajamnost. Nasuprot stavu oholosti koji traži od drugoga da se ugleda na mene kako bi postao više "on" (tako što će prihvatiti moj mentalitet i stil ponašanja), uzajamnost podrazumeva svest o potrebi međusobnog odnosa unutar kojeg jedino možemo osvestiti, izražavati i ostvarivati svoju individualnost. I uvek iznova jer ni ti niti ja danas nismo to što smo juče bili, nešto se u nama i našim okolnostima zasigurno promenilo.

Slušam što mi govoriš o sebi, kako opažaš to šta se zbiva u tebi i oko tebe i šta osećaš sada. Aktivno slušanje jeste ulaženje u doživljajni svet druge osobe, podsticaj procesu osveštenja. Iza govora krije se stil opažanja usko povezan s afektivnim životom. Gledam te, promene na tvome licu, u tvome disanju, pokrete tvojih ruku... pokušavam biti tvoje ogledalo.
Da! Slušati znači biti drugome ogledalo. Tako osoba dobiva uvid u svoje telesne gestove i mimiku koje su često u neskladu s verbalnim iskazima ili s osećajima (npr. smeje se iako se dobro ne oseća). Ovo govori o izvesnom stepenu kulturološki uslovljene podeljenosti koja je prepreka ličnom rastu i iskrenoj komunikaciji.

Nemam nameru pitati zašto, ne mogu niti reće što je bolje, pametnije za tebe. Pomaganje drugome da doživi uvid u svoje unutarnje iskustvo i način izražavanja sebe podrazumeva i osetljivost u postavljanju pitanja. Pitanje zašto uglavnom potiče samoopravdavanje umesto otvaranja za celoviti i izvorni doživljaj stvarnosti. Takođe sklonost deljenju mnoštva saveta uglavnom je povezano s nestrpljenjem i željom da drugoga oblikujem po meri mojih očekivanja i stvorim od njega kopiju sebe samog. Pitanja koja počinju s kako i što potiču istraživanje i ponovno buđenje unutarnjeg bića sposobnog da u svakoj situaciji vidi izazov, otkrije vlastiti način gledanja i kreira vlastiti način reagiranja na trenutne okolnosti, preuzme odgovornost za moguće posledice. Samo pokušavam iskreno reći kako ja opažam tebe, što osećam i koje mi se misli javljaju dok te slušam. Iskrena povratna informacija moguća je ako govorim iz "Ja" pružajući tako drugome uvid u moj doživljajni svet koji je u dinamici s njegovim (produbljenje efekta "ogledalo").

Ljubav umesto straha
Dok se otvaramo jedno drugom dešava se odnos. Tvoje iskustvo postaje blisko mojem. Tako Ti i Ja postajemo Mi kako bi potom više bili Ja i Ti. Ulazak u zajednički iskustveni proces omogućuje međusobno upoznavanje i osećaj bliskosti u kojem nestaje strah, a rađa se ljubav. Ono što mislimo o sebi, što bi Ti i Ja želeli postati biva usklađeno s onim što doista jesmo. Ovo što je u nama i ovo oko nas usklađeno je kroz naše zajedničko opažanje. Ljubav potiče kreativnu spontanost, sklad u doživljavanju unutarnje i okolne stvarnosti. Prihvaća mogućnost odvajanja i slobodu drugome da iskusi samoću kada za time oseti potrebu. Sada i ovdje jesmo to što doista jesmo, Ti i Ja.
Pitate me šta sada radim, pa besciljno šetam Maksimirom.