Zabrane uvek izazivaju suprotan učinak, jer niko ne voli da se ograničava i da mu se brani bilo što. Narod onda postane jako osetljiv i prkosan. Pogotovu kad zabrana dolazi kao zakonska direktiva bez mnogo smisla i ne donosi korist već, upravo suprotno, gubitke na svim nivoima. Služi kao dodvoravanje vlastodržaca nekim navodno “kulturnijim” i “naprednijim” državama i savezima.

Potreban kompromis

Reč je o običnoj manipulaciji, pri kojoj građani nisu mogli pustiti glas ni za ni protiv.

Uzećemo za primer sve bližu totalnu zabranu pušenja u javnim prostorima. Svi oni kojima se tom zabranom želi pomoći, spasiti ih od dima, ionako sami odlučuju hoće li se trovati ili ne. One druge, koji se nikad nisu odlučili da se truju, treba, naravno, poštedeti nepravde da ih truju ovi “otrovani”. Ostaje pitanje na koji bi to način najbolje bilo učiniti i koji sve motivi stoje iza totalne zabrane. Postoje i drukčiji primeri, poput Austrije, koja taj problem rešava kompromisno i proces tog uređenja još je u toku. I “čisti” i “otrovani” pošteđeni su neugodnih zabrana. To narod čini opuštenijim, manje nesnošljivim te manje sklonim na podele na zdrave i bolesne (zavisnike).

Cigarete, kao i svi ostali proizvodi koji dolaze s mesta s kojih stižu i direktive – i dalje će nastaviti da dolaze. “Otrovani” će nastaviti da se truju u sopstvenim prostorima (ako takvi uopste postoje, pa ako ih i onde ne stigne kakva zabrana), a neotrovani, ili ne-svojom-voljom otrovani, pročišćivaće se u javnim prostorima.

Nema pozitivnih efekata

Niti će se “otrovani” naglo rešiti otrova niti će se nepušači pročistiti do prosvetljenja. Ljudi ne bivaju zajedno samo u javnim prostorima. Jasno, dobra, stara statistika pobrinuće se da brojkama opravda svaku odluku.

Narod dobro oseća pozadinu određenih poteza koji podrazumijevaju zabrane (izuzeci ovde ne potvrđuju pravilo). Radije bi se kompromisno dogovarao, nego se zbog zakonske regulative delio od drugih ljudi. Sve bi se dalo i drukčije urediti, a ovako, u smislu bitne i pozitivne promene, ništa se neće dogoditi. Samo još jedna zabrana, još jedna žica u ogradi što ju je postavio neki “spasitelj”.

Ogradi koja nas sve više razdvaja.