Druženje s ljudima je slično hrani – i jedno i drugo nam treba da bismo preživeli. Ljudi su zaista društvene životinje, a u svakog od nas ugrađena je osnovna potreba za uključenošću u grupu i za bliskim vezama.

Usamljenici se češće bude noću i premalo spavaju iako često puno borave u krevetu. Zbog svega rečenog, usamljene osobe sklonije su depresiji i samoubistvima, a to podjednako vredi bez obzira na godine starosti.

Vaspitanje i uslovi u kojima osoba odrasta u velikoj su meri presudni za razvoj socijalnih veština. Na to ne možemo uticati, no kad odrastemo, moguće je raditi na razvoju emocionalne inteligencije i na mnogim oblicima društvenosti. Uključivanje u klubove gde ćemo sresti ljude sa sličnim interesima, sportske aktivnosti, tečajevi plesa i slično dobri su načini da barem delimično prebrodimo i umanjimo slabije veštine pri prvim kontaktima. Nekim je ljudima lakše prići komšijama i uključiti se u zajednicu koju barem delimično poznaju. Nakon što ostvarimo prvi kontakt, osoba nas je već delimično upoznala, pa nas gleda s manje predrasuda i unapred stvorenih zaključaka.

Internet je za sramežljive i slabo samopouzdane ljude takođe zgodan oblik kojim se može ostvariti prvi kontakt. Nikako ne zaboravite da komunikacija putem interneta ne može nadoknaditi bliski telesni kontakt i da ima ljudi koji često i puno komuniciraju sa stotinama ljudi putem interneta, ali osećaju izrazitu otuđenost i usamljenost ako ljude ne sreću i uživo.

Ako ste usamljeni, ne vredite ništa manje od popularnih i društvenih ljudi. U istoriji je puno primera kad su kvalitetni i moralni ljudi bili usamljeni i odbačeni od društva. Čak i ako o sebi ne mislite najbolje i ako ste uvereni kako ste puni mana, ne dopustite da vas usamljenost samelje. Učlanite se u neki klub, krenite u sportsku dvoranu, u obližnji kafić, na koncert omiljene grupe, bilo kamo gdje se kreću ljudi. Pregledajte adresare i telefonske imenike, setite se nekad bliskih i dragih ljudi s kojima ste izgubili ili proredili kontakt, javite se onima kojima još možete ući u trag.

Češće posjećujte muzeje, izložbe, književne večeri, pozorišta, bioskope – iako se tokom većine ovakvih aktivnosti ćuti, gleda i sluša događaj, lakše je drugu osobu pozvati na takvo nešto nego na spoj ili druženje u kafiću. Budete li ustrajali u predloženim aktivnostima, svakako ćete smanjiti štetne fizičke i emocionalne posledice usamljenosti, a sigurno ćete u tako puno pokušaja obnoviti neke stare i steći nove veze.