@ Vanja Popović

ANALIZA STAVOVA

Ne nastojim uticati na tebe, niti želim da te menjam. Ustvari važno je reći: "Nemoj se menjati, budi takva kakva jesi." Naša istinska priroda je vrlo jednostavna, ali smo se otuđili od nje. Možemo radi toga optuživati okolnosti, političare, svoje roditelje, poslodavce, vreme, ...

Odgovorni smo mi jer smo zaboravili da slušamo svoj unutarnji glas. Što učiniti? Baš ništa, ne čini ništa da bi postigao ili zaslužio ili zadobio (naprimer moju pažnju ili naklonost). Sve što ti treba oduvek je ovde, samo zaglušen mnoštvom ne možeš čuti.

...prihvatam potpuno tebe koja to još nisi u potpunosti...Bez obzira na stepen rasta. Dužan sam te prihvatiti kao biće u nastajanju. Jer vidim da rasteš. Ako ti je i stran moj stav, moje razmišljanje, moja istina i vrednosti, prihvatam to jer sada si mi ti važnija od bilo čega. Ako sam i uveren u svoju istinu, to može postati i tvoja istina ako je sama prepoznaš.

Istine prihvaćene nametljivim uveravanjem ne donose slobodu nego patnju. Ono što je stvarno istina je čisti životni potencijal koji se ostvaruje u meni i u mome sugovorniku kada mu to dopustimo. Kada ne radimo protiv Života, on radi za nas i postaje objava što podstiče lični rast i oplemenjuje odnose u zajednici.

Znaš li kako bismo zajedno i uvek iznova otkrivali i postajali to što stvarno jesmo, Ti i Ja. Prihvatanje nije, naime, pasivno mirenje, rezignacija, već pružanje prilike sagovorniku da zajedno samnom uđe u proces istraživanja i iskrenog izražavanja sebe. Prihvaćanje, dakle, uključuje i uzajamnost.

Nasuprot stavu oholosti koji traži od drugoga da se ugleda na mene kako bi postao više "on" (tako što će prihvatiti moj mentalitet i stil ponašanja), uzajamnost podrazumeva svest o potrebi međusobnog odnosa unutar kojeg jedino možemo osvestiti, izražavati i ostvarivati svoju individualnost. I uvek iznova jer ni ti niti ja danas nismo to što smo juče bili, nešto se u nama i našim okolnostima sigurno promenilo.

Pa, podelimo to.

Kažeš mi:"Slušam šta mi govoriš o sebi, kako opažaš to što se zbiva u tebi i oko tebe i šta osećaš sada. Aktivno slušanje jeste ulaženje u doživljajni svet druge osobe, poticaj procesu osveštenja. Iza govora krije se stil opažanja usko povezan s afektivnim životom.
Gledam te promene na tvom licu, u tvome disanju, pokrete tvojih ruku... pokušavam biti tvoje ogledalo. Slušati znači biti ogledalo drugome. Tako osoba dobija uvid u svoje telesne gestove i mimiku koje su često u neskladu s verbalnim iskazima ili s osećajima (npr. smeje se iako se dobro ne oseća). Ovo govori o izvesnom stepenu kulturološki uslovljene podeljenosti koja je prepreka ličnom rastu i iskrenoj komunikaciji.

A ja nemam nameru da te pitam zašto, ne mogu niti reći šta je bolje, pametnije za tebe. Pomaganje drugome da doživi uvid u svoje unutarnje iskustvo i način izražavanja sebe podrazumjeva i osetljivost u postavljanju pitanja. Pitanje zašto uglavnom potiče samoopravdavanje umesto otvaranja za celoviti i izvorni doživljaj stvarnosti. Takođe sklonost deljenju mnoštva saveta uglavnom je povezano s nestrpljenjem i željom da drugoga oblikujem po meri mojih očekivanja i stvorim od njega kopiju sebe samog.

To ja od tebe ne želim, niti ja to želim, jer mi odgovaraš baš ovakva - nesavršena, baš kao što sam i ja. I ne žuri da otkriješ te razlike - ceo život je pred nama, jer kada bismo to uradili za jedan dan, šta bismo posle?

Pitanja koja počinju s kako i šta podstiče istraživanje i ponovno buđenje unutarnjeg bića sposobnog da u svakoj situaciji vidi izazov, otkriće lični način gledanja i kreira lični način reagovanja na trenutne okolnosti i preuzme odgovornost za moguće posledice. Samo pokušavam iskreno reći kako ja opažam tebe, šta osećam i koje mi se misli javljaju dok te slušam. Iskrena povratna informacija moguća je ako govorim iz "Ja" pružajući tako tebi uvid u moj doživljajni svet koji je u dinamici sa tvojim (produbljenje efekta "ogledalo").

Dok se otvaramo jedno drugom dešava se odnos. Tvoje iskustvo postaje blisko mom. Tako Ti i Ja postajemo Mi kako bi potom više bili Ja i Ti. Ulazak u zajednički iskustveni proces omogućuje međusobno upoznavanje i osećaj bliskosti u kome nestaje strah, a rađa se ljubav. Ono što mislimo o sebi, što bi Ti i Ja želeli postati biva usklađeno s onim što zaista jesmo. Ovo što je u nama i ovo oko nas usklađeno je kroz naše zajedničko opažanje. Ljubav potiče kreativnu spontanost, sklad u doživljavanju unutarnje i okolne stvarnosti. Prihvata mogućnost odvajanja i slobodu drugome da iskusi samoću kada za time oseti potrebu. Sada i ovde jesmo to što stvarno jesmo, Ti i Ja.