@ Car Lazar

OSTAVARIVANJE SNOVA

Snovi se ponekad ostvaruju.
Snovi se stvarno ponekad ostvaruju.
Snovi se stvarno ostvaruju.
Snovi se ostvaruju.

Od najranije mladosti sanjam o životu pored mora; da ću imati jednu malu kućicu neposredno uz obalu i da ću moći, zavaljen u ležaljku ili fotelju, bez prirodnih prepreka gledati zalaske sunca u more.

Za tu moju želju kažu da je to neka unutrašnja potreba, jer od postanka čovek čezne za suprotnim, za onim što nema i što je naspram njega, ne zadovoljavajući se onim što ima. Sad, ne bih zalazio u korene te potrebe jer nije smisao ovog mog razmišljanja o nezadovoljstvu i neskromnosti, kako bi zli jezici rekli. Naprotiv. Ne bih ni o čovekovoj potrebi da putuje i upoznaje nove svetove, o to me drugi put.

Ali, jednostavno, bez moje "intervencije", osim same želje, eto, ovog leta mi se pružila prilika i ja sam tamo gde sam oduvek sanjao da ću biti.

Pored morske obale sam i našao poziciju odakle mogu svakodnevno gledati zalaske sunca u more.

Neko bi rekao: lepo!

Da, ali nisam više u svom gradu gde sam imao svoj mir i tamošnja zadovoljstva, u kome, da sam bio prezadovoljan i ispunjen, ne bih ga ni napuštao, i u kome nije kao što je to ovde.
Mada nije ovde kao što je u mome gradu gde sam do letos živeo i koga mnogo volim i kome se uvek rado vraćam. Sada sam tamo pored mora (u zemlji koja se odmara na moru daleko od mog rodnog grada.)
Danas, sedeći na mestu koje sam zamišljao i koje sam se uverio da postoji, upitao sam se ko i kako nam se to ispunjavaju želje, naročito, kada ih mnogo želimo?, znajući da je tajna u jačini želja. Ma, nema te sile kada nešto želiš da ti se ispreči u realizaciji. Ali znam da ipak, Neko tu mora da posreduje.

Eto, kao što rekoh, ja mislim: ako nisu sanjarenja, snovi se ostvaruju, naročito ako su deo Stvoriteljevih snova. Sanjarenje je malo drugačije nego imati viziju. Ne samo da je kratkotrajnije, poput oblaka, već često nije realno. Ipak, sanjarenja su poput bajke. Ali i u tim bajkama, ma u svakoj bajci ima klica realnosti i istine. (... i mora se od nečega početi!)

Razmišljajući o Planu postojanja i Stvoritelju, upitao sam se da li i On ikad sanjari?

Koji su Njegovi snovi?

Pa, evo, baš ovo što se meni desilo, kao i mnogima sličnima. Razmišljajući, pomislih: kome da kažem hvala na ispunjenju moje želje i snova? A kome drugom ako ne režiseru - Stvoritelju.
Ali, s zahvalnošću i pitanje koje mi stvori nedoumicu iz konstatacije: da nema naših sanjarenja koja se ponavljanjem pretvaraju u snove a ponavljanjem snova utvrđujemo želju, da bi potom velikom snagom želje bila materijalizovana naša sanjarenja - dakle ne bi se ništa dešavalo.

Rezonujem: ako se ništa ne dešava, Stvoritelj nam nema na čemu i nad kim prikazati svoju snagu (i egzistenciju). Ali, ako neko ima potrebu da naznačava svoju egzistenciju onda je to proizvod ega...I ovo ću ostaviti za drugi put.

Elem. Bez obzira na sve - dokazuje nam da Postoji.

Pa, hvala mu.

I imam još jedno pitanje, jer naš život koji je pun kontrasta i nesaglasja često me navodi da se pitam a ne nadjem odgovore. Evo.

Znate šta?! Pitam se da li to i Stvoritelj sanjari? Da li i On sanja ili nešto drugo je u pitanju kada nam se realizuju snovi i želje.

Mislim da sanjari. Ili bolje rečeno, verujem da ima snove.

Kroz ovakve susrete s njim dokazumemo da postoji - ostvarujući mu njegove snove.

Jer da nema nas - ne bi bilo ni Njega.

...I ko bi onda rekao svemiru da je najveći.