@ Lazar Djerdj 1996

SLUČAJNI DOGAĐAJI

Svakodnevno se susrećemo sa toliko događaja da pomalo i ne obraćamo pažnju na mnoge; međutim, ukoliko razvoj događaja krene nepredviđenim tokom, obično smo iznenađeni i bespomoćni, i nemamo odgovor. Događaji koji se zbivaju van našeg "svesnog" uticaja obično nazivamo slučajnim ili nepredviđenim. Taj neočekivani događaj može da se manifestuje sa svom silinom nepredvidljivih situacija, ali iako je iznenadan, može se u određenoj meri usmeriti i ublažiti. Događaji koje razumemo pa i one koje ne razumemo deo su istog. Uzrok, događaj i posledica su elementi formule, odgovori prirode na izazvani debalans energije. Uzrok je splet okolnosti koji predhodi događaju; to su sve činidbe suprotne zakonima prirode koje dovode do prekida toka energije. Događaj je manifestacija promene stanja u datom vremenskom isečku inicirana nekim uzrokom. Posledica je "dan posle", epilog svega, promenjeno stanje.

Promena stanja je posledica uzroka, odgovor i opomena prirode na aktivnosti iz predhodnih perioda i svega što činimo sada. Pogrešno bi bilo shvatiti tu promenu kao nagradu ili kaznu, jer taj princip priroda ne poznaje, pošto otvaraju krug novih nepredvidivih događaja. Događaj je nekoga da opomene, a nekome da pomogne. Stoga događaje treba sagledavati u svetlu posledica, razloga sa ciljem, porukom i poukom jer su odgovor svemu što smo činili ranije, što činimo sada i ukoliko budemo činili sutra. Za sve što činimo posledice su neminovne, pa i događaj - jer ni nas ne bi bilo. Događaji su naši učitelji jer smo vrlo loši đaci.

Slučajni događaj je izraz naše nebrige, komotiteta, nonšalantnosti, neozbiljnosti. Dokaz da nismo porasli i dorasli novonastaloj situaciji je postavljeno pitanje - Zašto? Slučajanost događaja je proporcionalna našem (ne)znanju. Slučajnost je i izjava o grešci, o nepoznavanju, o nemogućnosti, o našoj nespremnosti da se suočimo sa situacijom, sa posledicom, sa istinom, sa sobom. Proglašavanjem - više sile mi iskazujemo svoje neznanje i priznajemo poraz, a život i jeste zagonetka svakom onom koji mu priđe samo sa konstatacijom. Prihvatanje svršenog čina i neminovnosti je izraz bespomoćnosti, a našim nesavesnim stavom tu negativnu energiju još i hranimo i podstičemo.

Što realnije budemo sagledavali svet i svoju ulogu u njemu to ćemo biti sposobniji da pravilno sudimo o zbivanjima, jasnije ćemo prepoznavati znakove po putu. Događaj je slučajan onoliko koliko smo uzroke njegovog nastanka u prošlosti izbegavali i bili komotni da će taj problem neko rešiti umesto nas. Prestaće da budu slučajni i možda će prestati da budu bolni kada shvatimo da su neminovni, da su to naše obavezne lekcije. Tada nećemo toliko obraćati pažnju jer ćemo biti otvoreni ka izazovu i svemu onom što nam je rođenjem bačeno kao rukavica u lice. Moramo savladati taj strah, otpor suočavanju pa i sa samim sobom jer je uslov našeg razvoja. I to pre svega znači, otvorenost kanala za protok energija svih vrsta, a ne lažima, zabludama i samozavaravanju. Da li ima veće svetinje od iskrenosti prema samom sebi, da li ima većeg zločina od samozavaravanja. To suočavanje sa samim sobom i savlađivanje proseca odvikavanja od ukorenjenih loših navika nam pruža blagodet lakšeg prevladavanja prepreka stvarnosti, suočavanja bez straha sa sobom i sa svojim okruženjem.

Zato ako shvatamo događaj kao kaznu, pravimo veliku grešku jer tako mi u životu sankcionišemo greške čime dokazujemo da ne razumemo funkcionisanje tog složenog sistema. Događaj je zato da nas upozori da predhodno učinjeno ne sme da se ponovi, da je posledica neke naše greške, opomena da ukoliko tako nastavimo - da znamo šta nas čeka. S druge strane nas upoznaje sa stanjima našeg bića u datim situacijama, a na nama je da odlučimo i poželimo ponovo. Zato nikada nemoj zavaravati sebe da je nešto slučajno, jer u prirodi nema slučajnosti, postoje uzroci i posledice koje osećamo na svojoj koži u vidu probuđenih emocija.

Kada je situacija nelogična ne možeš je razumeti "logičnim" razmišljanjem već načinom njenog ispoljavanja - od nazad, u svetlu tvoje uloge u njoj, načinom suprotnim od "svesnog" razmišljanja. U tom smislu uzroke potraži u sebi samom, počevši od danas, i unazad do trenutka tvog rođenja - pa i pre. Odgovor ćeš naći u svrsishodnosti života, u Smislu. Tamo - iznad nas, ne postoji ni nagrada niti kazna, egzistira samo Postojanje, a sve što te okružuje, pa i mi svi i sve je deo tog smisla gde je najveća nagrada i kazna - život!

Ne slažem se sa konstatacijom da "ipak" sve funkcio-niše pod dejstvom "viših" sila. Ne postoje sile u smislu misterije, pošto je ta konstrukcija produkt straha od suočavanja sa principima funkcionisanja koje mi ne razumemo jer izbegavamo da ih upoznamo, da im posvetimo dužnu pažnju, a rezultat svega je da se bavimo posledicama uzroka - u nedogled. Mada se dogovor, u širem kontekstu razmatranja, nalazi u samom pitanju; pravi odgovor se nalazi u našim zaslugama iako se većina događaja odigrava bez našeg svesnog uticaja!

I na kraju, problem nije u događaju već u tebi da prihvatiš to kao smisao, a sve zbog tvog odbijanja identifikacije sa manifestacijom. Pitanje odgovornosti proglašavaš slučajnim događajem, odnosno prihvataš samo ono što ti više odgovara jer se u njemu udobno osećaš. Baš zato je proces sazrevanja naporan i težak jer se suprotavlja tvojoj sklonosti da sve ostane kako jeste, jer ne razmišljaš o posledicama, jer ti je draža laž nego istina, jer se plašiš!

Pa i to što čitaš ove redove takođe nije slučajno, niti je slučajno što baš ja pišem ovo - jer smo zajedno na sličnom poslu. Jer da nije tako ne bi se nikada ni sreli.