@Vera Čudina

U nama, kao ljudima, postoji drugo Ja s kojim možemo voditi dijalog. Razgovarati sami sa sobom. To drugo Ja je savest. Koliko god mi pokušavali da pobegnemo od tog razgovora, nikada nam ne uspeva. Taj unutarnji dijalog jedini je način da izbegnemo ponovno započinjanje nečeg lošeg, zlog, pogrešnog u svom životu.

Kada pokušamo da otjeramo u zaborav tu mogućnost razgovora sa samim sobom, zapravo se svesno i namerno odričemo sećanja na loše stvari koje smo počinili. Time otvaramo put ponavljanju istih zala i pogrešaka. Takav zaborav nije moguć! U sebi znamo istinu i nikakav pokušaj namernog brisanja ne može je izbrisati.

Ako već može iz nas, ne može i iz našeg drugog Ja, iz našeg stalnog pratioca i saputnika koji s nama gradi delo mišljenja – ne može iz naše savesti. Kada se maknemo od drugih ljudi, kojima možemo lagati, prećutkivati istinu o sebi, ostajemo sami sa sobom. Onda na scenu stupa savest. Prati nas, obraća nam se i ne uspevamo da je se riješimo sve dok ne priznamo sebi ono što smo počinili. To je upravo ono čemu bismo trebali da težimo kao ljudi – suočavanju s nama samima. Možemo mi činiti što god hoćemo, ako možemo, no ta rabota neće potrajati doveka.

Savest će nas uvek iz prikrajka vrebati. Pristati na dijalog sa svojom savešću – to je jedini način da se izbegnu posledice neodgovornih pokušaja zatomljivanja onoga što smo učinili. Možemo bežati od sveta i radnji koje smo počinili, pa čak i zakona, ako su bile pogubne i loše za druge, no nikad ne možemo pobeći od sebe.

Ako pretpostavimo da ipak postoje oni koji su uspeli da izbegnu dijalog sa svojom savesti i nastavili da čine loša dela, učiniće nam se kako su se takvi izvukli od odgovornosti za ono što su počinili. Jesu li uistinu? Onda su se izvukli i sami od sebe jer je savest deo njih. Zapravo: izgubili su sami sebe! Samo oni znaju u kojem strahu ili paranoji žive.

To nije život koji bih izabrala, život neistine, život skrivanja od sebe same i svojih postupaka. Takav život je pakao na zemlji, a ljudi koji ga svesno i dalje provode nisu ništa nego sapatnici lične emotivne smrti, gore i od telesne smrti.

Zastanite, sednite u samoći i povedite dijalog sa sobom. Savest je uvek tu, čeka, ona je deo nas, ona je mi.