Kako pomoći drugome ako ne možemo sebi.

Samopomoć nije tek pomaganje sebi u trenucima krize. Problemi se ionako stalno smenjuju kao sastavni deo naših života. Velika je razlika u poimanju tih problema, svesnosti kako imamo moć da neke od njih ne doživljavamo isključivo problemima, kao i da sprečimo da do mnogih uopšte dođe. No, nikako pokušajima da kalkulisanjem isplaniramo svoje živote, nego baš obratno.

Preveliki i isuviše kruti i precizni planovi nisu nikakva garancija. Suprotno od toga – to je kamenje spoticanja.

Samopomoć je svesnost o vlastitim kapacitetima, mogućnostima kojih smo puni, a kojima se ne koristimo iz raznih razloga. Jedan je svakako nedostatak samoinicijative, što iz nesigurnosti u svoje sposobnosti, što zbog obeshrabrenosti kao posledice te nesigurnosti. Šta onda izaziva tu nesigurnost koja nas lišava samoinicijative i oduzima nam volju za djelovanjem? Nedostatak spontanosti, delimičnog prepuštanja. Nesigurnost se javlja upravo kada smo prekruti, kada ne znamo tačno što hoćemo, kada ne verujemo istinitosti svojih utisaka. Znamo da ‘to’ imamo u sebi, osećamo taj potencijal i moć u dubini svog bića, ali ipak govorimo kao jadan alibi: “Ja to ne mogu!” Ili još gore varijante suzdržanosti, koja nas razdire iznutra: “Mogao bih ja to, ali baš neću jer me drugi ne doživljavaju kako bih ja to želeo”.

Treba se, s obzirom na sve okolnosti, znati pokrenuti. Nimalo lak zadatak, no ako propustimo i ne pokušamo ga izvesti, uvek će ostati nezadovoljstvo u nama. Hoćemo da nas drugi uveravaju kako je to nešto dobro, kako vredi to učiniti. Najgori je scenario kada toliko zaglibimo u nesigurnosti da više i ne razvijamo ideje i moguća ostvarenja.

Ili se zagubimo u svojim maštanjima i nerealnosti

Početak svakog oslanjanja je taj da se oslanjamo samo na sebe, a tek onda na druge. To je način kako zadobiti samoinicijativu. Jer to je naša ideja, naša želja za koju živimo i koju želimo ostvariti, pa je prirodno da za nju “zapnemo” svim svojim bićem. Zašto je samopomoć primarna u tim situacijama? Ona podrazumeva poverenje u samog sebe, samopouzdanje.

Samopomoć znači upravo “teranje” samoga sebe da potencijal ne ostane neiskorišten.

Pomoći na taj način sebi, preuzeti samoinicijativu, to je put prema pomoći drugim ljudima. Ili, kako možemo pomoći drugome ako nismo u stanju ni sami sebi? To je ono “samo” u pomoći, nakon kojeg sledi prava pomoć kao ostvarenje.

Mnogima ova tema izgleda bledo i možda nekorisno, ali radeći kao astrolog sa mnogim ljudima, uvideo sam da ljudi jednostavno ne znaju da izvuku iz sebe ono što im je priroda podarila". A samo trebaju reći sebi da mogu!