Razvod – i posledice@Lazar Djerdj 2008
Kada dođe do razvoda braka znači da se jedna želja za zajedništvom i nada u vidu veze ugasila. Veza u koju ste, pretpostavljam uložili mnogo, ako ne i "sve", doživela je svoj završetak koji je u većini slučajeva užasno bolan za obe strane. Zašto je bolan? Bolan je jer se osećate prevarenim, jer su vam se očekivanja izjalovila, jer ste utrošili puno energije i vremena uzalud. (Prekratak je život za lekcije) A i sam čin razvoda je nemoralan! Pa vi ste dali reč da ćete se poštovati i pomagati! Ne, uopšte nije važno ko je kriv. Nije važno jer i da niste krivi, bilo je dovoljno vremena da se pokuša bilo šta. Ali da li ste vi to uopšte primetili ili ste se iz slabosti i nemoći utopili u situiaciju i prihvatili je "normalnom". I sada, neko u koga ste se možda i kleli, sada mu više ne verujete. (Činom neverovanja, vi činite radnju a ne partner). I ako ste pošteni, priznajte: počeli ste da sumnjate i u sebe. (Jedina korist). Ono što svi vide, ostali ste sami. Znam, da je oko vas brdo dušebrižnika i savetnika od kojih nikakve koristi. Jer mene ko partnera i vas ko partnerku niko ne može adekvatno da zameni. Teško je naročito ukoliko ostaje dete ili deca bez jednog roditelja. Ne, tu vam ne mogu dati nikakav savet, jer razvedenoj deci je bolji i bilo kakav brak svojih roditelja nego razvod. Pitajte ih! Pitajte ih i gledajte kako se muče da urade nemoguće i budu diplomate kada vas vole oboje. Kako mami ili tati reći da nećeš s njim/a! Vreme prolazi, a kod vas se mešaju raznovrsni osećaji i period razvoda postaje kriza koja se teško preživljava, ostavljajući trajne posledice. U nekom trenutku preispitivanja se pitate da li se ipak moglo spasti od propadanja vaša veza iako su bile prisutne ekstremne razlike? Da li je postojalo i ono malo zrno obostrane volje, poštenja i razumevanja, što se zove nada da se ipak nađe neko rešenje (kojeg uvek ima, osim u slučajevima bolesnih veza i pojedinaca zbog ekstremnih razlike u njihovom načinu života koje dolaze do izražaja. Ista stvar se dešava kada su u pitanju različita verska uverenja i stepeni obrazovanja)? Važnu, a možda i najvažniju ulogu igra i jačina ega partnera. Tvrdoglavost može uništiti brak ili vezu. Usijane glave su nepopravljive i beznadežni slučajevi. Drugo je pitanje okrenutost partnera karijeri koji može biti jedan od faktora koji dovode do razvoda braka. Ali i tada je moguće naći rešenje i spasiti narušen brak, ali za to je potrebna profesionalna pomoć. Gledam danas decu koja ulaze u brak i koji često odustaju od svog braka veoma brzo i ne žele se truditi, a to je jedan od znakova da im zaista nije stalo, pa je stoga po njima najbolje okončati sve. Slažem se, ali ne razumem ih kako brzo zaboravljaju razloge zbog kojih su se sreli i ušli u brak ili vezu - a to je bilo samo koji mesec pre. Čudno! Kakvi su to ljudi? Kako se brzo zaboravljaju oni lepi trenuci koji nam život čine smislenim? Verujem da ništa novo neću reći, ali suretao sam parove koji bi rado radili na svojim problemima, ali je komunikacija bila isuviše narušena i da bi znali gde i kako bi počeli. Generalno, prilično lako odustajemo od mnogih veza, a svaki razvod uzdrma temelje našeg postojanja ostavljajući osećaj samoće, ljutnje, praznine, a nekom beznađa. Ali je definitivno prisutan osećaj promašaja. Krivica je sada (pa i uopšteno) najmanje važna. Danas uče decu, a i mi ostali sve više prihvatamo tezu da se treba malo odmoriti od loših iskustava i karmičkih zaduženja i da nam je sada prilika i trenutak kada možete krenuti ispočetka u svoj život i usmeriti ga u novom pravcu. Pih! S novim iskustvom u novi život. Prosto kao da se čak i nije ništa naročito desilo ili nedaj bože da je to dobro što je tako jer smo nešto naučili. A koliko to košta? Da ne spominjem narušeno zdravlje. Nazdravlje vam bilo! Ja mislim da je rastanak ravan katastrofalnom porazu. Fudbalskim rečnikom rečeno - izgubismo sa 10:0! ..Ne, nema opravdanja!
|
