@ Lady A

Ne znam da li je ovo savet ili nesto drugo jednostavno želim da podelim svoje iskustvo pa neko možda nadje sebe u ovome.

Kažu da je najlepše i najteže biti mama. Ima istine. Tek sad polako uvidjam da su naši stari bili u pravu; kako godine prolaze a moja ćerka raste. Uskoro će napuniti 15 god i evo od juče je na 4-dnevnoj exkurziji. Koliko god sam se radovala pomalo i strepim jer ovo je prvi put da moje ptiče odlazi iz majčinog gnezda.

Ono što želim reći je sledeće: od prvog dana kad je došla na ovaj svet pružala sam joj svu pažnju, negu, ljubav. Sve sam ostavljala po strani da bih bila uz nju. Radovala sam se prvoj izgovorenoj reči, prvom zubiću. Plakala zajedno sa njom kad je mučio bol u grlu, začepljen nosić.

Prvi dan u školi, kao da je juče bilo. Sve sam proživljavala sa njom.

Danas....znate kako mi se to vraća? Visestruko dobro.

Moja ćerka je naučila da gde god ide da se javi, ako kasni javi se gde je. Nikad se nije desilo da ja ne znam šta se dešava. Evo od jutros imam 3 poziva da mi se javi i pita: "mama sta radis danas". Iako je jedinica nije razmaženo derište. Ima od svega pomalo. Od malena sam razgovarala sa njom objašnjavala joj sve što je za njen uzrast bilo potrebno da zna. I danas imamo odnos kao dve prijateljice mada postoji ona linija majka-kći.

Sve u svemu poenta ovoga mog pisanja je da sa detetom treba razgovarati od malih nogu treba ga usmeravati i biti uz njega. Nije dovoljno imati novca i kupiti mu sve što želi jer dete želi ljubav i pažnju a to se ne može kupiti. Dete oseća kad je voljeno i zna to da ceni. Neko je jednom rekao da se deca ne radjaju ni zavidna, ni ljubomorna niti nevaspitana. Takvima ih mi napravimo. Jer ono što ih mi kao majke naučimo to nose kroz život.

Zato bih porucila svim majkama: razgovarajte sa svojom decom, budite im prijatelj, ostavite sve i posvetite se njima. Videćete sve će vam se to vratiti kad nekad pogledate u kakvog je čoveka izraslo to vaše maleno nežno biće. I verujte bićete ponosni.

Nadam se da ćete shvatiti ono što sam htela da kažem.