@ Lazar 2008 RADIMO, KUPUJEMO, A DA LI ŽIVIМОŽivimo u vremenu u kome se radi, radi i radi, samo da bi se stvarala materijalna sredstva, a ni ne pitamo se da li možda ima nešto više od toga. Ne pitamo se da limi možda ne trošimo energiju na pogrešno. Ne kažem da je išta loše u materijalnim stvarima ali pitam se da li nam je potrebno baš toliko svega toga. Svake godine izađe čitava paleta mobilnih telefona i automobila, proizvodi se mnoštvo kojekakvih proizvoda za koje se možemo pitati da li nam uopšte trebaju. Danas ljudi rade i više nego što trebaju, gledaju da rade i prekovremeno da bi zaradili što više novca i kupili što više stvari. Pa nama u suštini ni ne treba toliko stvari da bi živjeli i bili sretni. Danas ljudi više ni ne posmatraju svet oko sebe već samo obilaze prodavnice i kupuju, pa onda sede u kući i druže se sa svim tim svojim stvarima. Čovek je zaboravio šta znači izaći i prošetati, a mnogi su toliko zauzeti da čak ni ne sreću druge, a možda čak ni nemaju prijatelja. Takvima čitavo vreme odlazi na posao, gledanje televizora ili sređivanje kuće ili putem kupovanja kojekakvih stvari. Stvari jednostavno tako stoje i ljudi ni ne razmišljaju puno već samo slede struju u koju su uplivali. Znam da se to ne može baš puno izmeniti ali možemo makar pokušati da se ne gubimo toliko u svom tom materijalnom svetu. Možemo izaći napolje u šetnju ali ne po prodavnicama već u prirodu. Možemo se sresti sa svojim prijateljima posle posla umesto da sedimo uz TV i kompjuter. Tada ćemo možda i primetiti kako je sve to ipak prirodnije i kako nas više ispunjava od tolikog druženja sa kojekakvim aparatima. I mislim da je krajnje vreme da se tako nešto stvarno i uradi. A vremenom ljudi možda i shvate da nije baš sve u poslu već da ima i nešto što se zove život! No, ostaviću tu temu za neki drugi put.
|
