PROMENESve se menja. Mogao bih sada napisati jedan, dva ili hiljadu primera promena oko nas, ali čemu. Ionako ih vi i sami znate još najmanje toliko. Najbolje kod promene je to da ne moramo ništa uraditi da bi se ona dogodila. Možemo mi pokušavati usporiti ili ubrzati promenu ali ona ima svoj ritam. Kada prestanemo pokušavati uticati na promene, onda možemo stati, umiriti se i uživati u njima. Ali, ima nešto što se ne menja. To sam ja. Ja se ne menjam. Dobijam savete da ako ja želim nešto izmeniti onda moram izmeniti sebe. I kada sam se osećao jak onda sam rekao da to nije istina – neka se izmeni neko drugi. Kada sam se pak osećao slab, onda sam se slagao s time da se ja moram izmeniti jer sam u tome nalazio nadu da ću tako uspeti da izmenim nekog drugog. Moram postati bolji jer se to od mene očekuje. Ali moram nesto da vas pitam: zašto niko nikada ne želi postati lošiji jer se to od njega očekuje? Zašto se onaj ko mi daje savet ne izmeni da bi meni pomogao da se ja izmenim? Da li to mene neko želi izmeniti bez da se on sam izmeni? Da li on misli da nisam dovoljno dobar pa da se zato moram izmeniti? Danas se osećam mirno jer znam da se ne moram izmeniti. Čak se niti nisam nikada menjao. Uvek sam to bio samo ja. Ne moram se izmeniti jer nemam šta izmeniti. Dobar sam sebi tačno ovakav kakav jesam. Možda ću sutra naučiti ili spoznati nešto novo, zaboraviti nešto što sam znao, možda će mi se boja kose promeniti ali to neće izmeniti mene. Ostaću isti onaj JA koji se rodio pre o-ho-hoj godina i koji će ostati ovde još neko vreme. ZNATE ŠTA? Ne menjajte sebe. Dobri ste mi baš ovakvi kakvi ste sada.
|
