Stvoriti promene, znači nešto uraditi. Pokrenuti mišiće tela i uma. Ako povežemo fizikalne zakone s promenom onda već na prvom koraku uviđamo da svaka sila ima suprotnu silu. Koliko god se mi hteli promijeniti, nešto nas gura da se te promene ne dogode. Ta suprotna sila se zove lenjost. Većina ljudi vrlo brzo odustanu kada se pojavi taj monstruozni napad. Predamo se postojećem stanju jer bolje je i to nego se boriti protiv nečeg što je jače od nas. Ali lenjost nije jača od nas. Samo joj dopuštamo tu pobedu. To je naša volja.

Razlog lakog i brzog odustajanja je slabost uma, koji i dalje nastavlja biti naš gospodar umesto da mi vladamo njime.

Često se ljudi izgube u preteranom planiranju i dugim pripremama kako doći do cilja. To vam mogu reći iz prve ruke jer verujete mi na reč, moj celi život uglavnom planiram kako stvoriti efikasne i dobre planove koji će se jednoga dana realizovati. Nije da sam godinama samo planirao (da godinama), ali lenjost je ta koja me odvlačila od jednostavnog i efikasnog postupka koji je sažet u sloganu poznatog proizvođača sportske opreme: JUST DO IT.

Prvi korak

Većina ljudi se ukoče čim pomisle što ih čeka na tom putu promena. Naprave sramežljivo prvi koračić i onda… Ništa. Zatvore tu stranicu života i nastave na sigurnoj strani ulice. Ta promena ostane u magli, neizrečena, neučinjena, ali začudo ne i zaboravljena. Ljudi koji su samo jednom bili na yogi ili su prohodali par stotina metara u trenerci i sportskoj obući, znaju se često u društvenom razgovoru pohvaliti kako oni redovno vežbaju yogu i trče po šumama i livadama gotovo svaki dan.

Napravili su prvi korak, a onda su um i mašta preuzeli ostatak promene koja se u stvarnosti nije nikada dogodila. Brbljanje s prijateljima samo osnažuje tu iluziju i tako umesto zdrave, snažne i sretne osobe, postajemo lažljivi Baron Munchausen.

Osim što je najteže napraviti prvi korak, nije ništa lakše nastaviti dalje. Ostajući na prvoj stepenici životne promene, nismo ništa napravili. Baš ništa. Treba krenuti dalje i dalje i dalje, tako sve do cilja. Koji se nikada neće dostići. Jer celi život je jedna večna promena. Na bolje, nadam se.

Ostali koraci

Postoje dve grupe ljudi kada govorimo o životnim promenama: oni koji se menjaju na bolje i oni koji govore o tome.

I zato, budite promena koju želite ostvariti.

Da bi vam olakšao trnoviti put promene navešću korak po korak zamke i rešenja kako bi taj put ka boljem čoveku bio uspešan i sa što manje ogrebotina i padova.

Kao prvo, i stvarno kao prvo: PRESTANITE SE ŽALITI, SAMOSAŽALIJEVATI I OPTUŽIVATI. PRIHVATITE ODGOVORNOST.
Koliko puta ste u razgovoru izrekli poznate dve reči: DA, ALI. Uvek ste nalazili odgovor koji je bio drugačiji, izgovor da se nešto ne uradi, otkrivali ste probleme koji vas sprečavaju da to ostvarite. I to je istina. Uvek će biti razloga da se nešto ne uradi i izbegne. Uvek. To je jedna strana medalje.
S druge strane, jedino vi možete nešto napraviti i ostvariti promene na bolje u svome životu. Niko drugi. I zato, ili nastavite kukati kako je život težak i nepravedan ili nešto napravite i promenite to. Bez izgovora.

Kao drugo: ZAPIŠITE SVOJE CILJEVE. Nemojte da vam ostanu u glavi. Zapišite ih. Pročitajte ih svaki dan po nekoliko puta i onda neka se vrte u vašim mislima. Svaki uspešan čovek prvo zapiše ciljeve koje želi ostvariti. I onda ih ostvaruje. Jedan po jedan.

Kao treće: NASTAVITE MALIM KORACIMA, ALI SVAKI DAN. Nije moguće ostvariti sve ciljeve odjednom, čak ni pojedini cilj nije moguće dostići u jednom jedinom skoku. Raščlanite na manje delove i stvorite naviku da ih ostvarujete svaki dan. Bez izuzetka.

Kao četvrto: MERITE NAPREDAK. Da bi ste uopšte znali da li napredujete u životnim promenama trebate izmeriti taj napredak. Nekad je to u metrima, u kilogramima, smanjenju vremena, količini novca, dužini meditacije, izdržljivosti, fleksibilnosti pri vežbanju, broju stranica koje ste pročitali… Znate koji vam je cilj i kako doći do tamo. Čak je osećaj napredovanja određena mera. Koliko ste puta zahvalili nekome u danu, poklonili poklon ili pažnju, pomogli nekome?

Kao peto: UŽIVAJTE U PROMENAMA. Ako ne osećate užitak na tom putu trebali bi dobro razmisliti je li taj put za vas. Postoji bezbroj puteva, staza i stazica gde ćete se osećati da idete u dobrom smeru. Ne slušajte društvo, prijatelje i rodbinu koja vam govori što trebate uraditi, već samo sebe. Jer svu dobrobit promene, ali i probleme, ćete snositi vi i nitko drugi. Odgovornost u životu znači i ponekad priznati da je put pogrešan i da treba krenuti negde drugde.

Kao šesto: AKO PADNETE, USTANITE I NASTAVITE DALJE. Pretpostavljam da je ostvarenje životnog cilja ipak ozbiljna i često teška stvar. Tu ne spada da ćemo skoknuti do dućana kupiti hleb i mleko i to objaviti svetu da smo ostvariti jedan životni cilj. Na ozbiljnom putu postoje i ozbiljne prepreke. Ponekad ćemo se zaplesti, ponekad pasti i ozlediti se. Ali to je život. Zato ćemo ustati i nastaviti dalje. I doći do cilja.

🐉 .

---

---