Stalno smo izloženi negativnostima tuđih duševnih energija. Sami smo skloni podariti negativnost drugim ljudima, ne razmišljajući o tome da bismo se najpre trebali suočiti s vlastitom zlovoljom i frustracijama. Događa se upravo suprotno: svako će proslediti svoju negativnost na najbližu osobu.

Tako je očito najlakše. Ko bi se suočavao sam sa sobom i problemima koji ga muče, to ipak zahteva određeni napor. Prebaci radije na drugog, neka se on nosi s našom negativnom energijom, sve iz naše nespremnosti da se “obračunamo sami sa sobom”. Svoja loša stanja drugima prenosimo i rečima i ćutnjom.

Vrlo podli znamo biti mi ljudi kad moramo pomoći sebi – uvek ćemo se staviti na prvo mesto. Primer: moj partner je preko vikenda otišao iz grada. Provodim vreme s prijateljicom, kafe se malo oduže. Dobre sam volje, našla sam vremena za druženje s nekim ko mi je prijatelj i ko mi odgovara. Šta može biti loše u tom druženju, pogotovo kada mi partnera nema?

I onda me nazove, javim se u dobrom raspoloženju, kažem gde sam i što radim. No on je (ovo vredi za obe strane, i mušku i žensku) ljutit, loše volje, a ja nemam nikakvu ideju zbog čega. Još mi kaže kako mogu biti po celi dan na toj vražjoj kafi, a on bi baš nešto važno razgovarao. Možemo, ali on ne želi dok sam s prijateljicom.

Šta reći na takve zaključke proizašle jedino iz njegove vlastite negative? Ništa. Pustiti dotičnog (ili dotičnu) da sam(a) sa sobom reši svoju negativnost, a bogme i njene uzroke. Treba ostati dosledan sebi, jer sve drugo, svaka druga reakcija ubaciće i vas u negativno raspoloženje koje je davatelj svesno ili nesvesno širio.

Iskreno, nakon svih borbi koje prolazim sama sa sobom, kao i svi drugi, ne pada mi na pamet boriti se i s nekim ko ne želi moju pomoć, ne brine se zbog svog ponašanja, nego sipa negativnost iz sebe na onoga ko mu je pri ruci – u ovom slučaju ja.

Dakle, partneri i prijatelji, primirite se malo pre nego što bacite u negativnost drugog. Jednog dana naći ćete se na njegovom mestu.