UVEK OPROSTITE

@Lazar Djerdj 2008

Kada me neko povredi ili učini nepravdu ja sudim na osnovu svojih uvreženih kriterijuma i shodno njima adektvatno odgovaram. Dok sam bio mladji i neiskusniji, često me nešto iznutra teralo da mu odgovorim istom merom - pa šta bude! Naročito je to važilo kada bi mi se povredio moj ponos.
- E, pa uzvratiću mu, - koliko puta sam pomislio - neka košta šta košta!

Ali iskustvo mi govori, jer su me život i gorka iskustva naučila da je u takvim situacijama najbolje stati. Da se nikakve radnje ne preduzimaju, da se ništa ne govori, niti razmišlja. Jednostavno, treba pustiti sagovornikove reči da odu. Time ćete preduprediti veliku štetu koja može nastati vašim aktivnostima jer čovek koji vam je to uradio, ustvari, nema ništa protiv vas. Neko će se ovde nasmejati, ali ja samo želim da kažem da čovek koji se na vulgaran ili nasilan način ispoljava, stvarno nema ništa protiv vas. On ima lični problem - jer ne zna da razrešava konflikte na civilizacijski način. Ali o tome drugi put. A s druge strane: da li ste vi sigurni da vi niste vinovnik svega?

Zato nikada ne žurite sa presudom. Najlakše je okriviti drugog, naći opravdanja za sebe i ne videti sebe, svoje propuste i nedela. A, opet, da li vi znate koja je muka naterala nekoga da učini to nešto? Da li ste iskreno zavirili u njegovu dušu? I da li ste svesni da čovek kada ima probem ili probleme, on ne može od njih da vidi druge ljude, a ponajmanje da ih razume.

Vidite: uopšte nije vazno ko je kriv i zašto je kriv, jer je krivica vrlo teška i nerazumljiva kategorija koju je oberučke prisvojila država kako bi sankcionisala...

Znate, najbolje je za vas da počnete da se učite da praštate. To nije nešto s čime je nemoguće izboriti se.

Znam da oprostiti nije nimalo lako, jer treba savladati veliki deo sebe da biste zaista uspeli istinski da oprostite, a ne licemerno.

Ovde ima jedna interesantna situacija, a to je: kako je moguće da mi budemo krivi za nečije greške i dela. Odnosno, kako je moguće da neko snosi krivicu za sve ono što smo mi počinili? Svako je kriv za svoje greške, zar ne? Joj, ne daj bože da još kažete nekome - TRI SI KRIV ZA SVE! a i o tome ćemo neki drugi put.

U svakom slučaju, verujem, složićete se da je neprimereno.

Znate, suditi nije nagrada niti privilegija. Kažu da je to posao boga i neba koji mešaju karte i dele nam ih.

Stoga moramo pod hitno, koji svi to nisu, početi da radimo na sebi kako bismo promenili neke svoje stavove i uverenja i počeli da otklanjamo razloge koji nam smetaju da oprostimo.

Znate li zašto vam to predlažem?

Evo! Da li ste vi nekada bez zle namere učinili neko loše delo i koliko ste tada želeli da vam ta osoba oprosti. Bilo vam je krivo jer niste objektivno mogli da ocenite svoju krivicu. Niste to mogli da kažete ili niste umeli ili nije bila prilika... jednostravno nije vam se dalo... i čekali ste presudu.

E, koliko vam je tada značilo da vam oproste, jer stvarno niste imali zle namere...

Zato, uvek kada možete - oprostite!
Oprostite, zbog sebe!
Oprostite, da se ne biste više trovali !
Oprostite, jer ćete se posle toga sigurno lepše osećati.
Oprostite, jer je oproštaj naspram kazne!
Oprostite, jer je taj lep čin naspram svega ružnog.
Oprostite jer time pobeđujete svoj niži deo prirode.
Oprostite, jer ste čovek, a bog će vas i bez krivice ionako kazniti.

Opraštajte, ali imajte mere i ne dozvolite da vas zbog toga iskorišćavaju, maltretiraju i guše.

Eto, pre neki dan, usred leta dobih grip!
Svi na Adi kupaju se a ja i moj bicikl na prinudnom odmoru koji mi je više ličio na zatvor. I baš tada, dok sam lezao, javi mi se prijateljica s brdom nekih zahteva i molbi i želje da je saslušam jer ima i neke ljubavne probleme.
Objasnih joj, i lepo zamolih, ako može, da se čujemo za par dana kada me prođe temperatura koja je bila ista kao i na termometru u bašti - 37,8. Međutim, ona nije htela ni da čuje i nastavila je svom žestinom.
Naravno da toliko negativne energije u takvom bolesnom stanju nisam mogao da primim, niti mogućnosti da prekinem ovu tiradu, pa sam slušalicu stavio pored sebe, osluškujući njen monolog izadaleka.

Odjednom je zastala i shvatila da "me nema" i rekla " j...i se, ti i tvoja bolest!" i spustila slušalicu.

Posle par minuta stigao mi je "sms" sa izvinjenjem da je napeta i da ima puno problema i da joj oprostim.

- Razumem te, verujem da ti nije lako - opraštam ti Majo!