|
.jpg)
Uzrok svega toga nije ni u vašoj prirodi i karakteru, ni u neprijateljskoj okolini, već u obrascima ponašanja koje nesvesno ponavljate. . Kako je ključ uspešnosti u životu fleksibilnost i prilagođavanje okolnostima, svaki nas besmisleno ponavljani obrazac ponašanja udaljuje od uspešnosti i unutarnjeg osećaja zadovoljstva, jer niti jedan obrazac nije ispravan odgovor na svaki događaj i promenu u okolini. Zato je važno prepoznati svoj obrazac ponašanja i naučiti kako ublažiti njegov intenzitet i kako na promenu u okolini reagovati spontano i u skladu s promenom, a ne po unapred naučenom obrascu. Kako ga osvestiti? 😀 Teško. Da teško je sam sebi reći da grešiš. Teško je jer je to samopovređivanje ega. To je jeres posmatrano iz ugla ega. Ostaje nam još jedino svest jer je ona jedino znana da postoji nad egom. Ali i tu postavljamo pitanje: Šta i ko će to inicirati svest? Pa vidite, ti je odgovor lak. Čovek uglavnom živi u nehaju. Svest će mu se probuditi kada nivo sopstvenih promašaja dostigne toliko nivo da počnu da vas bole promašaji i gubici. Čoveka jedino može bol da probudi. Svaki normalan čovek će se tada zapitati: "Šta ja to radim?" ... Jer svest nadiđe formirane obrasce ponašanja, obzirom da bdi nad svakim čovekom, kao supervizor. I tu bih mogao da stanem, ali ko to nameće roditeljima da ti isti roditelji nameću nama iste stvari? Skratiću, jer je tako još od Postanka. Pa da čujem vas. P.S. Rutina je nešto što nam svima pomaže da se osećamo sigurnima i ušuškanima. Ništa drugačije nije ni kad su najmlađi u pitanju. Priča uz koju vole da utonu u san u prisustvu svojih roditelja je ono što im pomaže da se osećaju bezbedno i odaje im utisak da je bas sve pod kontrolom. Taj osećaj sigurnosti je veoma važan u razvoju svakog deteta. I to je jedan važan element u razvoju deteta, kojem roditelji nesvesno doprinose. Pa im je i za oprostiti za formiranje obrazaca ponašanja. . 🐉 .
|
Obrasci ponašanja (ili tzv. životni scenariji, dobro su opisani u Steinerovoj knjizi "Scripts People Live") su stručan pojam koji označava ponavljanje istih obrazaca ponašanja u životu bez obzira jesu li adekvatni trenutnoj situaciji ili nisu. Pri tome nije važno čini li čovek nešto na isti način kao i roditelji ili čini nešto baš suprotno od njih - i adaptacija i bunt prema roditeljskom ponašanju pokazatelji su zavisnosti o ponašanju roditelja. Obrasci ponašanja ne nasleđuju se doslovno od roditelja - određeni obrazac ponašanja roditelja može inicirati drugačiji obrazac ponašanja kod deteta, ali je činjenica da se obrasci razvijaju shodno detetovoj interpretaciji ponašanja roditelja, pri čemu su važni i roditeljevo ponašanje i detetova interpretacija - no ona opet uveliko zavisi od prethodnog ponašanja roditelja prema detetu, pa iz toga sledi zaključak da roditelji (ili druge roditeljske figure, ako roditelja nema) u detinjstvu oblikuju naše obrasce ponašanja u kojima se osećamo sigurni, čak i ako nam donose neuspeh. Naravno, tih obrazaca nismo svesni i smatramo ih nepromjenjivim delom svoje prirode i karaktera, a skloni smo uzroke negativnih efekata takvog ponašanja pripisati okolini ili sudbini.