U čovekovoj je prirodi da deluje, postavlja i ostvaruje ciljeve koji bi mu trebali doneti zadovoljstvo. Imanje ciljeva svakoga tera da nastavlja s aktivnim životom koji podrazumeva interakciju s društvom u kojem živi. Čovek je uistinu socijalno biće i izostanak te dimenzije učiniće ga strancem koji nigde i nikome ne pripada. Imanje ciljeva zapravo je pokazivanje prisutnosti među drugim ljudima.

No, dok ih ostvarujemo, uvek držimo i one tajne. Kao da u sebi osećamo da nam cilj na kojem upravo radimo možda neće doneti ispunjenje i sreću kakvu smo očekivali. Puno smo puta došli do spoznaje da nas zadani cilj, dok mu se približivamo, ne oduševljava u istoj meri kao kad smo kretali da ga ostvarujemo. Tako da pre nego smo nešto postigli, već krećemo u ostvarivanje nečeg drugog.

Uvek u potrazi

I naravno da onda zadovoljstvo ostvarenim izostaje, jer nova se čežnja pojavila (staro kao da se topi poput snega). Zato, nikada tako ne možemo biti apsolutno ispunjeni, ma što god ostvarili. Šta bi se dogodilo kada bi ostvarili taj jedan cilj, a da se putem nisu pojavili novi, koji su opet probudili naš interes za novim? Dostignućem apsolutnog ispunjenja, izostala bi volja, razlog za činiti išta novo i to bi nas ugasilo kao ljude uslovljene delovanjem. Čovek postoji jer radi i stvara.! Dostignuti cilj tako nam ne mora doneti konačno zadovoljstvo, ali barem ostavi ono što nam je u prirodi, da uvek tragamo za novim. Novim dostignućima, dokazivanjima, ostavljanjima tragova na ovome svetu. Ostaviti trag čini se kao najbolje što možemo učiniti, za sebe i druge. Dalo bi se raspravljati o prirodi tih tragova, no ostavićemo to za neku drugu temu.

Tebi nikad nije dovoljno

Ostavićemo to kao jedan cilj, u svrhu ne ubijanja vlastite nam čežnje. Ona je ta koja nas održava živima i živahnima, daje nam smisao, koliko god nas često, naizgled prerano, skrene s puta ostvarenja jednog cilja i uputi prema drugom pre nego bismo možda želeli.

Često poručujrmo jedni drugima: "Tebi nikad nije dovoljno!" I nije. To nije nikakva bahata, razmažena činjenica, ni nužni znak preterivanja u tome što sve želimo.

Novi ciljevi uslov očuvanja čežnje. A čežnja za novim ciljevima je naš uslov duševnog opstanka i kamen temeljac našeg smisla da nastavimo dalje.

Znam da će mnogi da negoduju, ali uslov napretka čovečanstva se upravo ovde krije. Mada, mnogi od nas tako ne čine.

E, A DA NEMA TE TEŽNJE ILI ČEŽNJE I ŽELJOM (HALAPLJIVOŠĆU ZA VIŠE) NE BI POSLALI KOLUMBA DA OTKRIJE AMERIKU.

SAMO TAKO SE OSTAVLJA TRAG - NA VAMA JE IZBOR!