Dragan je nedoumici: ostati na sadašnjem poslu ili potražiti novi? S obzirom na to da je rastavljen, zanima ga i ljubavni život. Muče ga i jake glavobolje, na žalost, kao i njegovu ćerkicu od sedam godina. Lekari su rekli da ima migrenu, no on ne veruje u tu dijagnozu. Računajte na promenu posla koja će, na sreću, biti korisna za vas. Svako ulaganje u postojeći posao bilo bi bespredmetno i uvelo bi vas u bezizlaznu krizu. Očekuje vas nova veza s vrlo korektnom osobom koja će i sama biti rastavljena. Uzrok vaše glavobolje je u vratnom delu kičme i cirkulaciji. Vaša kći ima glavobolje zbog napetosti; bilo bi dobro da obratite pažnju i na njene sinuse.

Dragan otvara pitanje: šta nam je potrebno za sreću? Deca plaču, viču, igraju se i beže, uče i rastu. Je li svako od njih u svakom trenutku sretno? Koji je rok trajanja sreće? Koliko dugo se nesreća zadržava u našim životima? Zašto samo jedan potez prstom izmami osmeh? Može li se život proglasiti nesretnim? Reč je o istoj kategoriji u kojoj suživot imaju i sreća i nesreća. Kontrast je nužan, bez njega nema potpune slike sveta ni čoveka. Postoji li bilo što što bi se jednostrano moglo proglasiti apsolutnom srećom ili nesrećom? Jasno da ne!

Ne postoji trajno stanje ikoje emocije. Svakome od nas je sreća uslovljena nizom okolnosti i samom esencijom našeg bića, kasnije i osobe koja smo, uz puno sreće, uspeli postati. Nedostatak morala kod nekog pojedinca ne znači da on, ili ona, upravo u takvom postupanju ne osećaju sreću. Ako je taj pojedinac kršenjem moralnih načela počinio neko zlo, zakon koji je vezan uz etiku sankcioniraće takvo zlo i neprihvatljivo ponašanje.

No, sreća koju je pojedinac osetio u trenucima počinjenja društvenog nedela ostaće u njemu. Možda se Napoleon topio od užitka varvarski razarajući Beč. Neki se izvuku sa svojom srećom, neki se ne izvuku iz svoje nesreće, no ostaju im trenuci sreće koji opstoje zajedno s nesrećom. Ili tačnije – isto su. Toliko se preklapaju, toliko zavise jedno od drugog da ih je nemoguće razdvajati. Ne poznajući jedno, ne bismo poznavali ni drugo.

Bez naličja lice ne postoji. Kako onda biti sretan? Pa čak i nesretan? Treba moći biti i jedno i drugo, jer jesmo i jedno i drugo. Jedino shvaćanjem da sreći, jednako kao i nesreći, niko i ništa ne može odrediti prirodu pokušajem izuzimanja jedne od te dve varijable. No, čemu izgovori? Možda je moja sreća u nesreći muke da objasnim sebe, upravo u nepreciznom i nezgrapnom korišćenju jezika. Misao će, ipak, ostati, čista. I u sreći i u nesreći zapravo sretna. Istovremeno i nesretna.