Naša sreća je uslovljena mnoštvom faktora koji utiču na nas još od našeg rođenja. Svako od nas ima mogućnost da izmeni neke od tih faktora i tako utiče na svoju sreću.

Sve je povezano, jedno povlači drugo, drugo povlači treće, itd. Stoga možemo reći da ima razloga zašto je neko ovakav a neko onakav. Naravno da ima i odstupanja i da i pored najboljeg vaspitanja neka deca postaju primeri nesretne osobe, dok neki i pored puno proživljenog bola uspevaju da koračaju stazom sreće. Sve to pokazuje da je ovaj svet veoma čudesan i magičan i da se u njemu krije mnogo više nego što iko od nas može da zamisli. Ali ipak se mogu izvući neki zaključci koji su dobrim delom kreatori naših emocija.

Šta sve kreira naš život i našu sreću?

Društvo kreira vaspitanje

Od društva zavisi kakvo će biti naše vaspitanje zato jer društvo oblikuje naše vaspitače koji onda posle oblikuju nas. Pod vaspitačima se podrazumeva sve ono što utiče na nas: roditelji, televizija, škola, okruženje, društvo i ostalo.

Na primer, oni koji su odrasli u Indiji od svih životinja najviše poštuju kravu i to je za njih sveta životinja, zato jer se društvo već godinama bazira na tom shvatanju.

Vaspitanje kreira navike

Vaspitanje je nešto što kreira naše navike. To vaspitanje dolazi od naših vaspitača, to jest roditelja, televizije, radija, drugih ljudi, nekih životnih dešavanja i mnoštva drugih faktora. Dok smo deca mi nemamo nekih većih navika i kako odrastamo sve više ih gradimo. Kakve će naše navike biti zavisi najviše od naših vaspitača, posebno dok smo još deca. Posle kada odrastemo dobijamo mogućnost da i sami utičemo na stvaranje svojih navika.

Na primer, oni koji su vaspitani strogo i religiozno najverovatnije bivaju religiozni, dok oni koji su odrastali među kriminalcima, najverovatnije steknu navike vezane za kriminal.

Navike kreiraju misli

Navike su sve ono što nas čini onim što jesmo. Na primer, da li smo dešnjak ili levak, da li volimo kompjutere ili modu, da li više volimo plavu boju od ostalih, itd. Sve one informacije koje smo upili tokom svih ovih godina oblikuju naše navike koje dalje oblikuju naše misli. Može se reći da navike utiču na kreiranje misli.

Na primer, ako volimo plavu boju, verovatno ćemo kupiti plavo auto ili plavi telefon, ili ako volimo filmove verovatno ćemo često ići u bioskop.

Misli kreiraju emocije

Misli su ono o čemu razmišljamo, to su pokretači emocija. Kada imamo tužne misli osećamo se tužni, kada imamo vesele misli osećamo se veseli. Znači kako mislimo tako se osećamo i nije čak ni bitno da li su misli istinite ili ne, one opet pokreću emocije.

Na primer, ako gledamo neki tužni film osećaćemo se tužno, a ako gledamo neku komediju osećaćemo se radosno.

Emocije kreiraju život

Emocije su sve ono što osećamo, na primjer ljutina, zadovoljstvo, ljubav, tuga, itd. Neke osećamo više a neke manje ali sve te emocije su deo nas i ne mogu se izbaciti iz našeg bića. Od vrste emocija koje preovladavaju u nama dosta zavisi kakva ćemo biti osoba.

Na primer, ako smo jedna od onih osoba koje češće osećaju ljubav i zadovoljstvo nego tugu i ljutinu onda ćemo većinom biti vesela i sretna osoba, a ako ne onda tužna i nesretna.

Mi možemo uticati na svoju sreću

Može se reći da društvo kreira vaspitanje, da vaspitanje kreira navike, da navike kreiraju misli, da misli kreiraju emocije, da emocije kreiraju život. Znači naš život kreira mnoštvo raznih faktora koji utiču jedni na druge i koji na taj način određuju da li ćemo biti sretniji ili ne. U suštini se može reći da jedno svesno društvo stvara svesne i sretnije ljude i obratno. Ljudi odrasli u jednom harmoničnom društvu većinom postaju harmonični dok ljudi odrasli u jednom agresivnom društvu većinom postaju agresivniji.

Ono što je dobro je da mi sami dosta možemo uticati na neke od tih faktora i na taj način postići jedan lepši život. Mi ne možemo uticati na stepen svesnosti društva ili naših vaspitača ali možemo uticati na vlastite navike i na vlastite misli. Radom na sebi možemo stvoriti nove navike, koje će dalje stvarati nove misli, koje će opet uticati da osećamo nove ili drugačije emocije. Ali ovaj put emocije kakve mi želimo.

Na primer, društvo i naši vaspitači su nas naučili da trebamo biti uspešni da bi bili sretni. To znači da ćemo mi svoju sreću tražiti kroz taj uspeh i stalno pokušavati da budemo što uspešniji ne bi li bili što sretniji. Ali pošto je nemoguće biti istinski sretan na osnovu spoljašnjih faktora, mi tu istinsku sreću u stvari skoro nikada nećemo ni osetiti. Doživljavaćemo neke momente prividne sreće kada na primer dobijemo puno novca ili postignemo uspeh na poslu ali kada toga ne bi bilo, bili bi opet nesretni jer smo našu sreću povezali sa uspehom. I sve to većinom zato što je društvo u kome živimo bazirano na takvim ubeđenjima.

Mi ne možemo izmeniti društvo ili naše vaspitače jer je to skoro nemoguće, ali ono što možemo je izmeniti svoje navike i svoja ubeđenja. Mi imamo mogućnost da sami shvatimo da, na primer, spoljni uticaji ne donose istinsku sreću i da je istinska sreća u nama samima, da možemo da se menjamo i da razbijemo te navike koje su stvorene od strane društva, možda ne sve ali dosta njih. Tada ćemo se moći otisnuti ka jednom svesnijem i sretnijem životu, prilično nezavisnom od svih tih navika kojima je društvo ispunjeno.