@Vera Čudina

Imati najrazličitija mišljenja o ljudima, od onih koja tu osobu uzdižu do idola ili je posve unizuju, poput zadnje propalice, normalno je. Prirodno je da nam se mišljenja i stavovi razlikuju od drugih ljudi. Međutim, prosuđivanje drugih ljudi na osnovi neutemeljenih pretpostavki početak je velike greške. Negativno mišljenje i govor o drugim ljudima lako se mogu pretvoriti u mržnju.

Ta mržnja, rođena iz neznanja o drugoj osobi, donosi najgore: osude, napade na druge i moguće tragedije. To mnogo govori o nama kao ljudima – da nam nije trebalo mnogo spoznaja o drugima da bismo ih unapred prosudili negativno, a onda mrzeli. Bez povoda i razloga najčešće. Bit toga čini se uistinu banalnom – nismo imali u sebi želju čak ni dobiti mišljenje o drugoj osobi. Imali smo u početku želju da je proganjamo, što je krajnje porazno.

Na odgovornost koja bi morala biti u takvim slučajevima takođe smo s lakoćom zaboravili, odrekli je se. Kao da je zaista nešto opako, odvratno u nama, mračna strana koja ne treba previše razloga da bismo je iskalili na drugim ljudima. Nijedna životinjska vrsta ne poznaje takav način delovanja: lečiti mržnju i predrasude prema sebi na drugim ljudima.

Tad nam se mržnja, koju smo usmerili prema drugima, vraća ravno u lice. Najteže je shvatiti da se rešiti mržnje možemo jedino prihvaćanjem spoznaje kako ništa ne mora biti tako banalno odlučimo li to nešto uzdići na viši nivo. Barem da se potrudimo da shvatimo lične predrasude i dobro upoznati druge pre donošenja bilo kakvih sudova.

Dokle god mrzimo i preziremo osobe na temelju predrasuda što smo ih olako prihvatili od drugih ljudi, pa i celog društva, nikad se nećemo osloboditi okova banalnosti. Nećemo se osloboditi predrasuda koje gajimo sami prema sebi, jer upravo to činimo kada drugima “darujemo” emociju mržnje.

A posledice?

Posledice su poznate onima koji dopuste da spoznaju istinu o sebi samima i o drugim ljudima.