@
Car Lazar
MALE POBEDE
Pre neki dan sam dobio mail u kome me jedna čitateljka moli da joj pomognem da izadje iz začaranog kruga ... ništa joj ne ide u životu...
Ajoj ljudi, ma zna i mene danima da "uhvati fjaka", pa sam neraspoložen i mrzovoljan. Nije mi ni do čega. Rado bih tada negde pobegao.
Ali gde da pobegnem? Od koga i od čega da pobegnem? Pa to bi bilo krajnje neodgovorno!
To što nisam stalno u top formi, za to sam sam kriv. A problemi tada samo pogoršavaju opšte stanje u kome sam i gde sam.
Ali nisam se upecao u zamku - sam sam kriv za sve što mi se dešava.
Eto, lepo sve znam, ali kako da izadjem iz ovog narogušenog stanja?
Kako se izvući iz svega ovog a da ne zadiremo u uzroke mog neraspoloženja jer danas jednostavno nisam raspoložen za dubioze.
Znam, znam, problemi ne mogu sami od sebe da se reše, ali ja bih samo hteo da promenim raspoloženje a ne da rešavam svoje probleme. (Ih, ko zna gde bi nas odvelo kada bih sada počeo da odmotavam klupko problema koji me muče).
Neko će se nasmejati i reći da je to nemoguće, ali dokazaću vam suprotno.
Poznato mi je da se sve zasniva na energiji. Evo, ja danas imam manjak energije. Mogao bih se najesti hamburgera, bureka, čokolade, marmelade...To bi mi malo popravilo raspoloženje, ali bi me i brzo prošlo.
Znajući to, ne jedem kada sam depresivan ili neraspložen, ali ja znam da nemam energije, koju sada treba nadoknaditi.
Kako?
Lepo, prosto: uzmeš usisivač i usisaš ceo stan, opereš sve neoprane sudove, opereš sve prozore, opereš sve prljave čarape. Jednom rečju, napravi malo spremanje stana.
Šta se time postiže?
Pa izbaciš iz sebe sav bes i negativnu energiju. Pošto se istuširaš i legneš zadovoljan što si bio koristan a ti odjednom osetis radost i zadovoljstvo jer si nešto lepo uradio. Zamislite kako je to čudno: istrošio si energiju a osećaš se ispunjenim. Vratila ti se životna radost. Ali nije to sve. Primetio sam da u periodima kada imam dovoljno fizičke aktivnosti da se osećam sasvim ok. Zato kada je loše vreme, ja otvorim prozor i vežbam. Sada vi mislite kako ja to radim satima! Ma, ne. Dovoljno je uraditi onoliko vežbi koliko možete. Ali je jako važno da za to nagradite sebe i kažete kako ste bili vredni. A ne da kritikujete sebe što ne možete više. To nikako.
Znači, evo odao sam vam tajnu - da bi došlo do promene potrebna je promena - potrebna je mala pobeda da bi posle niza malih pobeda došla velika pobeda jer pobedničkim stavom vi ste već jednom nogom prebrodili problem.
Samo pozitivno razmišljanje, podstiče čoveka da ide napred i da se sve bolje i bolje oseća.
Pozitivno razmišljanje doprinosi lepim završecima, eliminaciji stresa, raspoloženju za rad, za pomoć ljudima kojima je ona neophodna, za rasploženje prema porodici, prema devojci, ljubavnici, sestri, majci, ženi, svima. Znači - pružite pomoć onima kojima je potrebna.
Naime, kada se okrenemo drugima i utvrdimo da na svetu postoje i oni čiji su problemi mnogo teži nego naši, tada više nismo tako opsednuti svojim problemima. Istraživanja su pokazala da volontiranje najviše psihološke koristi donosi samom volonteru. Oni koji iskreno pomažu drugima, više se raduju životu i zadovoljniji su sobom. Stoga: prisetite se imate li bolesnu rođaku kojoj se godina niste javili, baku kojoj bi trebalo nešto popraviti, malog nećaka koji bi sve na svetu dao da ga odvedete u pozorištance "Puž"…
Važno je kada ste u minus fazi da napustite dotično mesto na izvesno vreme. Jednostavno je potrebno da iskoraknete iz postojećeg da bi se inicirali elementi za promenu postojećeg stanja. To kada smo pozitivni, aktivira u nama još više volje i dobijamo sve više i više pozitivne energije, a samim tim odbija negativnu energiju i tera nas da se suočimo sa svim što nismo smeli juče.
Zbog vas samih, vežbajte svakodnevno koliko možete. Šetajte koliko možete... jer i sam čin da znate ovo što sam vam sada rekao je već preduslov da će do promene sigurno doći.
Mnogi beže u san da se ne bi suočii s problemima. Ljudi, aman - a šta ćete kada se probudite?
A jedino od čega treba bežati to su loše vesti, negativni ljudi... ali mi znamo lek: kada pada kiša mi stavimo kišobran da ne pokisnemo, zar ne?
Jel' da se ovo razlikuje od iščekivanja da će se loše dogoditi, ili život u uverenju da se ništa ne može učiniti.
Glavu gore. Život je samo jedan.
Uostalom - na ovaj svet ništa nismo doneli, ništa nećemo ni odneti
|