KAKO VI VIDITE LJUBAV?Jedno je od najčešćih pitanja koje svako od nas barem jednom u životu postavi: "Kako mogu znati da je to stvarno ljubav?" Kao što pretpostavljate, to je i jedno od pitanja na koje je najteže odgovoriti. Pokušajmo. Ljubav je toliko tajanstven, neobičan i predivan osećaj da ga niko ustvari ne može uverljivo odrediti. Znamo da nam o ljubavi već stotinama godina govore naučnici, književnici, slikari i sveštenici. Međutim, konačnog odgovora još uvek nema. Da bi stvar bila još složenija, postoji toliko mnogo vrsta ljubavi - ljubav koju osećate prema prijateljima, članovima porodice, sportu, hobiju, pa čak i kućnom ljubimcu. To je toliko luda emocija, da ne postoji način na koji bi se u potpunosti odgovorilo kako možemo znati da je ono što osećamo zaista ljubav. Međutim, možemo pokušati. Dakle, želimo li otkriti volimo li stvarno nekoga, osnovno bi i najbolje za početak bilo postaviti sebi pitanje želimo li biti s tom osobom. Ako je odgovor na to pitanje negativan, tada to nikako ne može biti ljubav. Kada volimo nekoga, prirodno je da s njom/njim želimo i biti. Naime, ne samo biti, već i deliti sve. Kao, imali ste dobar dan na poslu i jedva čekate da odjurite kući i podelite lepe događaje s voljenom osobom. Uzbuđeni ste samo time što ste u njihovom društvu, želite biti u njihovoj blizini, deo njihovog života. Ponekad vam je teško kada ste od njih odvojeni, a kada jeste, još uvek osećate sveprisutne spone koje vas vežu ma gde ko od vas dvoje otišao. To je kao da ste oboje obuzeti telom onog drugog s potpunim poverenjem i skladom. To bi mogla biti ljubav. Ipak, na suprotnoj strani priče, postoji niz emocija koje ljudi zamenjuju s ljubavlju. Jedna od najčešćih je požuda. Postoji velika razlika između čekanja na seks s nekim i čekanja na provođenje velikog dela vremena s nekim. Preterana zavisnost od nekoga jednako tako nije ljubav. Neki ljudi padnu u zamku verujući da nekoga vole samo zato što se boje biti sami. Postaju toliko zavisni od druge osobe, da više ne znaju kako da žive sami, ili, uvek bi radije bili s bilo kim nego ni s kim. To nas vodi do prastarog klišea. Želimo li voleti nekoga drugog, moramo prvo naučiti voleti sebe. Da, da, čuli smo to hiljadu puta, međutim, šta to zapravo znači? To znači da moramo biti uvereni u svoje sposobnosti i svoju moć prosuđivanja. Uistinu moramo voleti sebe i znati šta zapravo imamo da ponudimo nekoj drugoj osobi. Nikako se ne može voleti neka druga osoba, ako smo neprestano nesigurni i podložni joj. Drugim rečima, činite li sve i slažete li se sa svime što ta druga osoba kaže iz straha da će vas voleti manje ako to ne učinite, tada to ne može biti ljubav. Imao bih još dosta toga da kažem, ali ovo je prilog razmišljanjima koja su zamišljena kao nešto kratko. Eto, na čas sam i sam, podstaknut pitanjem s neta pokušao da dam svoj doprinos. Kakav je vaš stav?
|
