@ Djerdj Lazar 1984 Krivac - dobrovoljacZnate, mnogo vremena provodim razmišljajući jer mi je to posao, a to mi predstavlja izuzetno zadovoljstvo. Za vas znam da ste opterećeni svakodnevnim obavezama i problemima i da nemate vremena na pretek, a ja imam, kao što vidite. Ne znam kako da vam kažem jer ne želim da vas uveravam, i plašim svim onim što samo ja znam, a će ovo sigurno čitati i oni koji to ne bi trebalo da čine, pa će onda cela stvar da propadne. Da ovo neće biti samo prazne priče vrlo brzo će te shvatiti. Evo, osvrnimo se na metereološku situaciju. Ovaj primer na prvi pogled ne kazuje puno, ali kada vam kažem da pretprošle godine nismo imali jedno godišnje doba - šta kažete sad? Ponoviću - gde je nestalo to godišnje doba, a ja, ti, mi, vi, oni, tj svi smo bili tu? Vi o tome niste razmišljali? E, ja jesam! Gospodo, ne može jedno godišnje doba tek tako da nestane, to nije slučajno. Neka mi neko odgovori zašto? ... Eto vidite koliko je malo potrebno da se shvati, krivac je poznat - i niko ništa? Ukoliko bismo nastavili da analiziramo i ostalo, sa iščuđavanjem ne biste prestali danima. Pošto ne želim da budem krivac za vašu glavobolju ili posle da kažu da uznemiravam građane, odlučio sam se na jedan korak i mislim da sam učinio pravi potez. Nestrpljiv da vas obradujem da je konačno vašim mukama došao kraj nisam se predstavio - ja sam znate, krivac-dobrovoljac. Morate priznati da vam se nikada u životu nije obraćao jedan krivac, a pogotovu koji je u isto vreme i dobrovoljac. Verujem da vam, na prvi pogled, ja, a i ova kovanica, izgleda pomalo otkačeno, ali šta danas nije? Ako sve pak prihvatite, znam, ostaje samo jedno pitanje - zašto? Treba da znate da sve ovo meni nije palo sa neba - i ne činim ovo ni pod čijim pritiskom. Ja sve ovo činim jer mi nešto iznutra govori i kao što rekoh, želim da vas oslobodim muka. Sada kada sam konačno shvatio, jednostavno - za sve neko mora biti kriv; i odlučio, ako niko neće - neka to budem baš ja, u ime svih - za sve, ja, krivac - dobrovoljac! Niste zadovoljni odgovorom? Nisam ni ja bio u početku, ali mora se! Prvo toliko je nedela učinjeno da neko mora biti kriv, a ako je Pravde onda mora neko i da robija. Zašto da toliko ljudi pati, kada rešenje postoji u samo jednom čoveku - ja. Ne volim da se odugovlači, jer počinju da kolaju čaršijske priče, a ja ne volim kada nekoga pogrešno optuže i onda mu se posle izvinjavaju, znate onu narodnu; "dok čovek dokaže da nije zec...". Ja sam samo rodoljub i savestan gradjanin, i želim da ponudim svoju pomoć. Ništa naokolo, već konkretno i direktno - želim sav narod da poštedim neprijatnosti svake vrste. Pogledajte koliko zabrinutih lica u autobusu, prodavnici, šeta ulicama - sve su to krivci. A ako nisu krivci, zašto su onda zabrinuti? Zato što ih nešto muči, a šta ih to muči - pa to što su nešto učinili, a kada od svakog uzmete to "nešto" i sklopite mozaik - odgovor je tu. Zamislite sada kada bi sve te ljude zatvorili - to ne mogu dozvoliti, Ja plaćam ceh, da niko ne strada. Jer ja se osećam prozvanim i optuženim u isto vreme. Zamislite koliko bi para država trebala da odvoji za izgradnju novih zatvora. Da ne navodim dalje, zavrteće vam se u glavi jer ja sam i to izračunao i sve izanalizirao, pa čak sam i uzeo u obzir da bi država mogla možda da opravda utrošene pare zbog otvaranja novih radnih mesta. Da li sada počinjete da shvatate šta vam ja značim - ja sam rešenje! Zato se jednostavno javljam za obe uloge, molim - šta je tu neobično. Svi skriveni u mišjim rupama, a samo ja - najodvažniji. Na braniku otadžbine u ime otadžbine i svih njenih gradjana - prihvatam krivicu. U ime pravde, u ime istine, u ime svega. Eto spreman sam da prihvatim svu krivicu, tu negativnu energiju i da jednom stavimo tačku. Kad neće niko - ja ću. Dakle, postoji Delo - to i deca znaju, počinilac (ja) se sam prijavio i priznao. Čuj, delo, ma sva dela! Šta vam treba više gospodine Sudijo? Nema šta da se dokazuje pa na svakom koraku je sve jasno k'o sunce. Izrecite: "U ime naroda, gospodine Taj i Taj, priznali ste - krivi ste" - i tačka! Šta?...Ne mogu sam sebe da tužim? Niste imali u praksi ovakav slučaj? Pa iz kojih knjiga ste učili o izvorima Prava. No, da se ne vredjamo. Molim vas, meni niko nije kriv - ja sam kriv, i to isključivo! Zato se dobrovoljno javljam, a to bi tebalo da vam nešto znači, jer ja nikome ne želim ništa loše - naprotiv. Što me više odbijate, što vreme više odmiče, ja toliko verujem da sam kriv da uopšte i ne sumnjam više. Verujte, ja neću stati dok ne dokažem svoju krivicu. Ne može tako časni Sude! Pa koga vi to uopšte kažnjavate i za šta, kada je sve jasno k'o dan, šta još treba da se desi? Čitam, "sve" funkcioniše. Pih! Ko, šta i gde; kako sebi da objasnim sve to kada po prvi put u životu hoću da učinim dobro delo, a zatvaraju mi vrata ispred nosa, kao da sam gubav? Molim vas, evo prihvatam sve, sve ću da učinim - samo me osudite. Prihvatam, ako treba, za sveopšte dobro da budem i državna budala br.1, |
