Oduvek su ljudi bili u potrazi za vlastitim unutarnjim ispunjenjem. Neko se ispunjava karijerom, neko brinući o porodici, neko skačući padobranom… Zapravo svako od nas želi saznati koliko ga i dokle njegov izbor ispunjava. Ali kad taj izbor prestane da ispunjava čoveka, neophodno je potreban razmak na određeno vreme ili potpuni prekid. Jer ne učinimo li tako, izgubićemo smisao života.

No da bi život uvek imao smisla, odnosno da bi se čovek bolje osećao, mora postavljati pitanja i tražiti odgovore. Prepuštanje struji, izostanak volje za pitanjima ili prestanak želje da čujemo odgovore takođe su razlozi zbog kojih se danas loše osećamo. Kada dublje analiziramo samu reč smisao, uviđamo neku vrstu molitve u njoj. Molitve pomoću koje otkrivamo gdje smo pogrešili i koja nas blago upućuje da iznova bez straha pokušamo nešto novo. Unapred kalkulisati hoće li novo završiti uspehom ili neuspehom, često sputava želju za pokušajem.

“Pogača pre hleba”

Je li kalkulacija koju očito nosimo u krvi naš najveći kamen spoticanja, a ujedno i nemogućnost da uživamo u postignutom? I umesto da nas prethodno iskustvo oduči od kalkulisanja, mi ga udvostručujemo. Uporedimo to s onom “pogača pre hleba”. U čemu je razlika? I jedno i drugo nastaje iz brašna i služi istoj svrsi. Tako i prethodna iskustva, mada bila i pogrešno usmerena, služe svrsi ispravka. Svi mi prolazimo popravne ispite baš zato da ne prekinemo potragu. To nam ukazuje na to kako komplikovanu svakodnevicu imaju oni koji su unutarnje ispunjenje zamenili kalkulacijom. Život nije nastao na principu kalkulacije nego mogućnosti promene u svakom trenutku. Šta donosi sledeći trenutak našeg života otkriće nam osećaj doživljaja. Skupljajući trenutke prošlosti i sadašnjosti stvaramo trenutke budućnosti. Stvaramo celinu života. Zato su pitanja i odgovori neophodno potrebni jer nas uvode ili u blaženstvo ili u nedoumicu.

Bez pitanja i odgovora

S obzirom na to da se stanja izmenjuju, lako je zaključiti poruku. Isto stanje ne vodi čoveka smislu nego ga od smisla udaljava. A bez pitanja i odgovora naše bi stanje ostalo nepromenjeno.

Olakšati vlastiti život možemo potragom za smislom sebe kao bićem koje jesmo, a ne kao bićem koje želimo biti. Kalkulacija kakvi bismo trebali biti nije preduslov zdravog života. Jer život je smisleno zdrav sam po sebi, jedino ga naš vlastiti kalkulantski besmisao može otežavati. A oni koji zdrav smisao života otežavaju bez obzira na upornost, nikada ne pronalaze čak ni trenutno unutarnje ispunjenje.