Koliko puta decu upozoravamo na opasnosti interneta, koliko puta im kazemo da svoje lične podatke, slike i slične stvari ne stavljaju na internet, koliko je to opasno i nepotrebno, što sve može izaći iz toga... To im sve govorimo a sami isto činimo!? Znam, ne mora svako zlo biti za zlo... A koliko zapravo znamo o ljudima sa kojim kontaktiramo preko kompjutera? Šta znamo o njihovim životima? Najčešće apsolutno ništa. Slika koju postavljaju na svoj profil ili u album kod većine je to fotografija stara više od deset godina. Laži i prevara je sijaset. Bolesnika i bolesnih umova podosta je. Znate: za mene je prijateljstvo nešto drugo. Uvek sam mislio da prijatelje stičeš u mlađoj dobi, a sve posle da su više manje poznanici, ali tu sam se grdno prevario. Moji prijatelji iz detinjstva i mojih školskih dana su za mene sada više manje stranci. Život nas je odneo na razne strane, a o vremenu koje smo proveli zajedno možemo pričati kao o prošlom...nepovratnom... nemamo baš puno toga zajedničkog više. Svi imamo svoj život, odrasli smo tako da su nam se i oni interesi koje smo u mladosti imali sasvim promenili... Ali znajte, uvek će vam ostati barem jedan prijatelj iz tog toba koga treba čuvati. Zašto? Preko FB-a i raznih foruma sam upoznao puno ljudi, ali sa jako malo njih je ostalo nešto trajno što me neraskidivo vezuje... A s mojim drugom iz školskih dana, Slobodanom, s kojim se čujem ili vidim jednom mesečno, više kvalitetnih i korisnih tema razmenim nego oni s kojima svakodnevno virtuelno kontaktiram.
|
