Šta uopšte znači činiti dobro?

Činimo li dobra dela da bismo pomogli drugim ljudima ili činjenjem dobrog pomažemo sebi da umirimo sopstvenu savest?

Kao prvo, odgovorili bismo kako su dobra dela usmerena na druge ljude. Možda se ponekad i to dogodi. Ali, tajna činjenja dobrih dela jeste da ih ponajprije moramo činiti radi samih sebe. Tek kada činimo dobro za sebe, možemo to dobro dati i drugima. Dobro je deo svakoga od nas, jednako kao i klica lošeg koju nosimo. Ako smo lišeni dobrote prema sebi, ne možemo činiti dobro ni bilo kom drugom.

Ta smo dobrota mi sami. U trenutku kada se javno manifestuje, dobro delo moguće je da i pomogne nekome, no time gubi svojstvo iz kojeg je poteklo – ono više nije počinjeno radi same dobrote. Time se dovodi u pitanje naš unutarnji motiv da činimo dobro; ne našom pogreškom, pa čak ni težnjom da nekome pokažemo naše dobro delo.

Kako onda možemo ostati verni čistoj dobroti koju nosimo u sebi, zadržati je i podeliti s drugima?

Da bismo istinski živeli tu dobrotu, moramo biti sposobni da prihvatimo da ona nije naša tvorevina. To nas dovodi do zaključka kako to dobro uistinu nije deo ovoga sveta, kako je došlo kao dar od neke druge svesti. Ako možemo biti takvi, živeti naše dobro, a da ga ne seciramo svojim promislima i osećanjima, a kamoli pokušavamo svesno preneti do drugih ljudi, ono će ipak neprimetno i skriveno naći put do njih.

Naše dobro mora ostati skriveno da bi se moglo manifestovati, prvo u nama, a zatim dospeti do drugih. Ono postoji i deluje na nivou nesvesnog i jedino je onda efikasno. Inače nije reč o dobru, nego tek o lošoj kopiji.

Zato nemojmo težiti da činimo dobro, pokazati dobro niti tražiti rezulate.

Jednostavno budimo dobri, i ne znajući da ga tako jedino i činimo, ali osećajući u dubini naših duša da je ono ostvareno. Sve ostalo su opsene dobrih dela, a opsene dođu i prođu i ne ostave traga.

To je ono dobro koje spominje Isus: “Što me zoveš dobrim? Niko nije dobar, osim jednog Boga.” Time upozorava na licemjerje otvorenog milosrđa i upućuje na jedino mesto na kojem prebiva dobro, u nama, u tajnosti iz koje se jedino može ostvariti kao apsolutno dobro.