Ono što čujemo Jednako JE važno kao i ono što kažemo. I ćutnja je komunikacija.

Zašto ćutimo?

Ćutimo kada ne znamo šta bi rekli.

Ćutimo kada nas ne slušaju

Ćutimo kada smo krivi i nemamo sta reci u svoju odbranu

Ćutimo kada ne želimo ništa reći.

Ćutimo kada vidimo da šta god kažemo, druga osoba to ne čuje.

Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo šta reći.

Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo kako to reći.

Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo kome to reći.

Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo zašto to reći.

Ćutimo kada ne znamo kako će ono što bi rekli, druga osoba shvatiti.

Ćutimo kada znamo kako će ono što bi rekli druga osoba shvatiti.

Ćutimo kada ne želimo povrediti drugu osobu.

Ćutimo kada želimo povrediti drugu osobu.

Bez obzira iz kog razloga ćutimo, jedno je sigurno: mi ćutimo.

I sigurno je da mi sami biramo razlog naše ćutnje.

Biramo ga na isti način na koji biramo ono što ćemo reći.

Kao što mi sami biramo razlog naše ćutnje, tako i osoba koja sluša našu ćutnju sama bira što će čuti u našoj ćutnji. Mi sami biramo što ćemo čuti kada neko nešto kaže, i mi sami biramo što ćemo čuti kada neko ćuti.

Komunikacija postoji dok god onaj ko ćuti pokušava nešto s time reći, a onaj drugi pokušava nešto čuti u našoj ćutnji.

I evo, sada ću i ja zaćutati.

Lazar Đ. 2015.