<HTML><HEAD><TITLE>Boro, jel' gotovo?
</TITLE>
<META http-equiv=Content-Type content="text/html; charset=tahoma">
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=windows-1252">

<META content="Civilizacijska tekovina" name=DESCRIPTION/>
<META content="Civilizacijska tekovina." name=KEYWORDS/>

<LINK href="../../../bela2.css" type=text/css rel=stylesheet>

<script>
function changeScrollbarColor(C) {
if (document.all) {document.body.style.scrollbarBaseColor = C;   }}
</script>

</HEAD>
<body onload="changeScrollbarColor('teal')">

<body bgcolor=teal>
<center><table  width=70%><tr><td>
<center><img src="../../../img/fotografije/razno/image040.gif">
<p>

<h5>BORO, JE LI GOTOVO?</h5>


<p><FONT face=Wingdings size=+2>@</FONT><I><U> 
            Djerdj Lazar 2001</U></I>
<P>
Znate li da je prošle godine pravda pobedila? Mnogi su rekli:
<P>- Pravda je konačno pobedila. Doživesmo je. Bogu hvala, gotovo je!
Zadovoljni i srećni, s uzdahom olakšanja, čestitasmo jedno drugom   slobodu, onako na ulici, da mi je ličilo na završetak rata. Rekoše još i da sa slobodom stiže i blagostanje.
Posle skoro godinu dana, euforičnog raspoloženja, u iščekivanju blagostanja, probudih se bezbrižan i bez glavobolje. Spremih se što sam brže mogao, ne gubeći ni tren, nestrpljiv već da se susretnem s obećanjima.
<P>	Izgleda da su bili u pravu, da sa slobodom ide i pravda i istina, jer da znate: krenulo nam je. Pomoć, donacije, krediti sa svih strana. Vole nas. Praštaju nam sve. Obećavaju još i više. Ne verujete?  Pa pogledajte sada Novu RTS-1 i ta ozarena lica oko sebe. Niko ništa ne pita, niko se ne buni; radi se kao u košnici - to naš narod, nadoknađuje sve propušteno, krupnim koracima, hita u 21. vek. I autobus je stigao na vreme pa bez guranja, neizgužvan i neizgažen, ne okasnivši, stigoh na posao. Dežurni na ulaznim vratima ustade i s osmehom na licu, rukujući se sa svakim, požele nam dobrodošlicu.
<P>	Znate, jutarnju kaficu više ne odugovlačimo. Naše dileme su davna prošlost pa politiku više ne bistrimo, već onako, usput, baš kao i radio. I novine više niko i ne čita. ^emu? Sve se zna, sve funkcioniše. Da, na radiju, između muzičkih numera, sve same dobre vesti. Bože kako nam je lepo! Moram da vam kažem i da se pohvalim da je i sva naša proizvodnja unapred realizovana, sve je prodato ...
<P>	Na državnom nivou, Vlada sa susedima mora da sklopi sporazum o preuzimanju stranih radnika jer ne možemo da postignemo i podmirimo zahteve ino - tržišta. [ta je tom svetu, prava jagma za našim proizvodima? Videvši sve to, mi samosvesni članovi zajednice, sami smo tražili povećanje radnog vremena na desetočasovno, ali Vlada ne misli tako. Umesto toga, povećala nam je plate, i priznajem, da više ne znamo šta da radimo s tolikim parama. Imamo sve! U našem društvu čovek je svetinja - čim se oseti neko komešanje - oni nas nagrade. Na takvu pažnju nismo navikli, ali navikavamo se. 
Bože,  neka me neko uštine.
<P>	Eto, posle neka neko kaže da pravda ne postoji! 
U potpunosti smo zadovoljeni, bezbrižni, s osmehom drugujemo dan. I da znate, da mi nemamo godišnje odmore, već po potrebi, kako nam se prohte. Konkurencije nema, a i šta bi nam konkurencija pružila više?  [ta će nam, nama više ništa i ne treba jer imamo sve, više nego što nam je potrebno, čak i više nego što možemo da osmislimo. Da li postoji nešto više sada kada ne oskudevamo, kada više ništa i ne želimo, kada smo zadovoljni i nemamo potreba? 
<P>Znate, kako da vam kažem - mi smo siti i presiti svega.
<P>	E, a dal' znate, kažu da će uskoro otpočeti naši najveći probemi, jer mi ne poznajemo sebe. Neki zavidni elementi kažu da je to tako jer nemamo želja da nam bude bolje. Kažu da kada se živi van realnosti, čovek stvara imaginarni svet; da ide u krajnost i time otvora put svojoj suprotnosti. Kažu da ćemo sami sebe... ustvari ja ih ne razumem, kako to mi da sami sebe kada nam je prelepo, nema razloga? Znate, šta još kažu: da će se sve raspršiti poput mehura sapunice, jer živimo u bajci. A pošto u nestvarnosti ništa ne zavisi od nas, da to što mi želimo, da možemo obesiti "mačku o rep" i da nećemo još dugo. 
<P>	I... i rekoše da će ove godine pravda da pobedi. 
<P>E tu je nastala moja nedoumica: zar nije pravda već pobedila i dokle će pravda pobeđivati? Kada čovek počne da se preispituje izgleda da kraj ne postoji, pa nastavih sa pitanjima: šta je pravda i čija je pravda pravednija, ako svi imamo prava na nju?
<P>	- Ili neko od nas ima pogrešnu predstvau o pravdi.
<P>- Znaš, još nešto: kažu da nemamo svest o potrebama drugih. Ko su ti drugi? Nismo li svi jedno, nije li nam svima lepo?  Sta to po njima nije lepo?
<P>- Sefe, šefe, a da mi nismo, ipak, malkice preterali?
<P>	- Posle svega, mislim da imamo pravo na malo oduška, pa poznati smo po tome da volimo malo da preterujemo, zar ne? Samo ne daj bože da bude po onoj narodnoj: "od ove tačke sve naopačke", jer tada pravda ne bi pobedila. 
<P>	- Hm, izgleda da još nije gotovo i nemoj mešati pravdu i pravednost. 
	<P>- Pa, ne znam, ali znam ko to zasigurno zna; hajde da pitamo Boru Čorbu koji je od onomad rekao: "Kad oni odu s vlasti - Bora će ceo Trg lično da časti!"
<P>	- Nije mi poznato.
<P>	- Hm, znaš ... da si u pravu, ne sećam se da je Bora ikoga častio.
<P>- To znači da još nije gotovo.
<P>- Ili mi nismo bili tu kada je častio. A sećaš li se da su ispisivali: "Gotov je".
<P>- To znam: da je gotov - gotov je, ali izgleda da još nije sve gotovo!
<P>- Borooo ...!	


<bgsound src="../../../sound_data/instr_sentis/Hello-sporiji" loop=3>	

<p><br><center>
<a href="../../../help.html"><img src="../../../img/dugmici/levi.gif" border=0 alt="portal"><img src="../../../img/dugmici/levi.gif" border=0 alt="Izlaz na portal"></a>
&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<a href="0-razmisljam.html"><img src="../../../img/dugmici/levi.gif" border=0 alt='Predhodna stranica'></a>
&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<a href= "#top"><img src="../../../img/dugmici/gore3.gif" border=0 alt="Na pocetak ove stranice"></a>
<P><BR></P></TD></TR></TBODY></TABLE></BODY></HTML>