U svim društvima događa se ista stvar. Od političkih, marketinških i poslovnih institucija, pa sve do religijskih – nad nama vladaju manje grupe porodica ili ljudi udruženi u korporacije u kojima počiva kapital, nekolicina odabranih koja “zna”. Ironija je tim veća, jer mi, većina, svojim smo lošim izborom te “vladare” postavili na mesta s kojih kroje naše sudbine.

Plima se okrenula – manjina svojim uputstvima, nalozima i zabranama zapravo postaje većina. Naši glasovi nemaju nikakvo značenje pred snagom njihovog kapitala i argumentom kako smo ih upravo mi želeli kao upravljače našim svetom i životima.

Spretno i lukavo uverili su nas kako nam treba neko da kontroliše svet koji bi inače bio u haosu. Tačno, organizacija je potrebna, no radi se o manipulaciji, kako bi manjina nastavila da vlada i gomila kapital. Unedogled povećava moć, dok ljudi umiru od gladi. Čak i sada kad vidimo kako svet puca na svim nivoima, i dalje pokorno sledimo uputstva te grabežljive manjine. Tu i tamo dogode se po koji protesti, ljudi uđu i u nasilne opcije, no to ništa ne menja. Gore automobili i zgrade, naših sugrađana i komšija, a “oni” nastavljaju da nam propovedaju svoju “istinu” na ekranima i u velelepnim građevinama s tornjevima.

Svet tone u propast, no oni žive samo za svoju ugodnost, nadajući se kako će opstati dovoljno dugo da se nauživaju svake zamislive zabave, od telesnih užitaka do mračnih tajni. Njima su važni jedino lični životi. Ali, ko su zaista oni? Odnosno, kakvi su? Sva propaganda koju su nam hteli prodati ne može da uspe ako znamo prirodu njihove manipulacije. Iako se čini kako oni upravljaju nama i našim umovima, nije to baš tako. Grabežljiva priroda zlih pobuda prema ostalim ljudima učinila je da njihova sredstva naređuju njima.

Naseli su na neiskrenost ličnih bića, vlastite duše. Priroda njihovih težnji su laž i manipulacija kojom žele doći do bezgranične koristi preko naših leševa. No, nikakav kapital i propaganda neće im pomoći kada se celi svet počne raspadati. Nas može osloboditi barem svesnost da, za razliku od njih, ostanemo ljudi do kraja.