Provajderi u Srbiji biće dužni da službenicima BIA dostavljaju podatke i pruže im uvid u elektronsku poštu svih građana Srbije

Veliki brat... Privatnost na internetu bez zaštite

Republička agencija za telekomunikacije donela je odluku prema kojoj će internet provajderi u Srbiji morati da Bezbednosno-informativnoj agenciji omoguće presretanje i uvid u elektronsku poštu (imejlove) svih građana naše zemlje. Međutim, Ustav Srbije propisuje u članu 41 pravo na privatnost pisanih dokumenata, pa se na ovaj način krše građanska prava iz najvišeg državnog akta.

Izvod iz novog propisa RATEL-a
Hardver i softver, koji obezbeđuje pružalac internet usluga, treba da omoguće:
a) pasivni monitoring internet aktivnosti;
b) prikupljanje i analizu statistike internet aktivnosti;
c) presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja i obradu mejla;
d) presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video-saobraćaja;
e) presretanje IM (instant messenger) saobraćaja;
f) presretanje saobraćaja na peer-to-peer mrežama.

Bezbednosno-informativna agencija je do sada mogla da proverava elektronsku poštu pojedinaca i određenih grupa samo uz odobrenje suda, a Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta kaže da iz novog pravilnika RATEL-a nije najjasnije da li će ova praksa ostati i dalje. - Pravilnik RATEL-a može da se tumači na hiljadu načina i veoma je trapavo urađen. Nadzor se obično radi za jednu osobu ili grupu, a BIA je do sada to radila na osnovu naloga koji je davao sud. U novom pravilniku nije jasno da li će ubuduće BIA moći usmeno da izda nalog za praćenje ili će i dalje to raditi sud - kaže Marković. Provajderi u Srbiji i sada imaju tehničke mogućnosti da prate elektronsku poštu, ali im to Ustav zabranjuje. Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko kaže da je ovakva mera kršenje prava privatnosti zagarantovanih Ustavom.

USTAV garantuje tajnost!

Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja

Član 41

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

- To jeste kršenje Ustava. Kada država i BIA donose takvu odluku, moraju to i da obrazlože. Nedozvoljeno je da se takva mera odnosi na svu elektronsku poštu. Očigledno je da se u senci svega što se dešava na političkom planu sada donose odluke i planovi koji ograničavaju delovanje svih organizacija u zemlji. Država ne može sve da kontroliše i mora da obrazloži zašto nekoga prisluškuje - kaže Biserko, i naglašava da bi ovim trebalo da se bavi Savet Evrope. Apsurdnost cele situacije je što će sami provajderi morati da kupe skupocenu opremu za špijuniranje, iako će je koristiti državna bezbednost. Direktor "YUBC neta" Simo Ivaneža kaže da većina provajdera i sada ima mogućnost da da priključak preko kojeg se može kontrolisati protok informacija, i dodaje da bi sama služba bezbednosti trebalo da ima svoju opremu.
- Država treba da finansira ono što joj treba za rad, a operator bi trebalo, uz sudski nalog, da određenim službama omogući rad. Međutim, nikako ne treba samom operatoru omogućiti da prati imejlove i slične stvari. U Nemačkoj, na primer, takve poslove finansira država i praćenje je moguće samo uz sudski nalog. Mi se i ovako sporo razvijamo u telekomunikacijama, sad treba još da finansiramo nekoga ko treba da obavlja svoj posao - smatra Ivaneža. Zasad nije jasno gde će se čuvati dobijeni podaci i na koji način će se sprečiti industrijska ili diplomatska špijunaža, s obzirom na to da najveći broj firmi i ambasada u Srbiji upravo koristi usluge lokalnih provajdera.