 Sutra slavimo jedan od najvećih srpskih praznika Vidovdan. Vidovdan, 28. jun, je veliki praznik Srpske pravoslavne crkve i značajan datum srpske istorije. Obeležavanje Vidovdana je započelo u 19. veku, u znak sećanja na Kneza Lazara i junake poginule u Kosovskom boju, na ovaj dan 1389. godine. Iako je 28. jun istorijski značajan datum za Srbe, Vidovdan se vezuje i za svetog Vida, svevideće božanstvo. Zato su mnogi običaji vezani za oči i vid. 
Srbi već vekovima, 28. juna slave Vidovdan jedan od najznačajnijih praznika naše stare vere. U hrišćanskom kalendaru ne postoji svetac sa ovim imenom, ali Srbi proslavaljaju ovaj praznik zbog istorije, Kosovskog boja koji se odigrao na Vidovdan 1389. godine, pa se baš na ovaj dan prepliću istorijska sećanja i narodni običaji i verovanja, pa se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.
Veoma je važno da od jutra obratite pažnju na to koga i šta ćete videti sutradan? Jer po verovanju, To će vas pratiti cele godine. Vid je smatran vrhovnim božanstvom, "Bogom nad bogovima", a svi drugi bogovi tek polubogovima. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči". Samo ime ovog svetitelja, Vid, odredilo je najvećim delom i prirodu rituala koji su izvođeni na njemu posvećen dan. Bilo je, na primer, veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha. 
Na Vidovdan se mogla videti i budućnost. Toga dana se mnogo gatalo i proricalo. Kao i u nekim drugim prilikama, činile su to najčešće devojke nadajući se da će videti budućeg izabranika. Navešću ovde dva primera te vrste. U Bosanskoj krajini devojke su uoči Vidovdana brale crveno cveće vid, kao i modru vidu. Ubrano cveće pred spavanje su stavljale pod jastuk i govorile: "O moj Vide, viđeni, o moj dragi suđeni, ako misliš jesenas (da me prosiš), dođi večeras, u prvi sanak na sastanak." Verovale su da će se to i dogoditi, da će im budući muž doći u san. U okolini Vlasenice devojke su uoči praznika brale vidovu travu i pripremale još ponešto. Nalivale su vodu u lonac koji je kupljen bez pogađanja, zatim uzimale malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju bi prebacile preko lonca. Po završenim pripremama, devojka bi pre spavanja rekla: "Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti; ako je gladan, evo mu soli i hljeba, neka se najede; ako je žedan, evo mu vode, neka se napije; ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije (misli na tkanicu), neka pređe."
Veza Vidovdana s vidom manifestovala se i u narodnoj medicini. Uoči praznika ili pak na praznik izjutra brali su travu zvanu vidovčica, često je stavljali u vodu i njome se umivali. Činili su to zato da preko godine ne bi bolovali od očiju. Ponegde su nak vidovčicu čuvali i koristili onda kada bi im oči obolele. Vidovdan je za srpski narod veliki i stari praznik. U prošlosti ovaj dan bio je slavljen kao spomen na Kosovski boj, jednu od velikih bitaka evropskog srednjeg veka. U Zakonu o praznicima iz 2001. godine, jednom od prvih reformskih zakona obnovljene demokratske Srbije, Vidovdan je opisan kao praznik koji simbolizuje sećanje na sve one naše sunarodnike i građane koji su tokom prošlosti stradali u odbrani otadžbine.
Vid je Bog rata, i postojalo je verovanje bar jedno 1.000 godina pre Kosovskog boja. Perun, Svarog, Vesna, Jarilo... Svi ti stari slovenski bogovi su kasnije pretoceni u hriscanstvo, koje je silom nametnuto uz pomoć Svetog Save ✝. Evo još nekih tema o kojima se ne priča zvanično - mora da se zaboravi stara vera. Koja je veza paljenja badnjaka i Boga Peruna? Praznik Vrbice i Boginje Vesne. Zadusnice i Moruna? Sv Ilija gromovnik je nekadasnji Perun. Zasto se za uskrs jaja farbaju u crvenu boju? Djurdjevdan i Jarilo? Nista od toga ne sme da se zucne u skoli... 
|
