Dragi Bože, imam mali predlog za Tebe:

Život bi trebalo da pocne smrcu, a ne obratno!

Zamisli ovo:

Ležiš dva metra ispod zemlje, oko tebe je tama i hladnoca, a ti pocneš kopati ka svetlu. Kad izadješ, ideš direktno u staracki dom, iz meseca u mesec osecaceš se sve bolje i bolje, dok te napokon ne izbace jer si premlad.

S masnom penzijom igraš par godina golf, dobiješ od poslodavca zlatni sat za vernost i pocneš polaaako da radiš.

Cim svoje odradiš, ideš na fakultet.

U medjuvremenu si zaradio dovoljno da možeš svoj studentski život provesti ko bubreg u loju, imaš svakodnevno za izlaske, provod i alkohol, a u glavi nemaš ništa osim guzica i sisa...


Kad vec otupiš od svega toga, stiglo je vreme za školu, koja naravno zapocinje na maturskoj veceri. U školi postaješ iz godine u godinu gluplji, sve dok te napokon ne izbace iz nje.

Naravno, posle toga najviše se obraduješ sladoledu ili nekim smešnim igrackama.

Posle toga se nekoliko godina igraš u pesku, pa se preseliš u matericu gde uživaš devet meseci i napokon svršiš ovaj život s jednim velikim orgazmom!

To bi bio život!

Tvoj Perica.